Atentat(i)

Pa tako pamtimo Potočare iz 2015. kada je od strane zlonamernika bačen kamen, ali stradale su, srećom, samo njegove naočare. I David je na Golijata bacio samo kamen.

Godinu dana kasnije, gde god bi Aca Srbin krenuo, pronalazili su se neki arsenali oružja, što u Jajincima, u blizini kuće prvorođenog, pa sve do Novog Beograda. Ali AVaj, nije bilo dovoljno osnova za pokretanje postupka. Džaba je Nebojša iz Beograda povezivao neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima i neka lica sa drugim licima.

Otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji 2021. godine je posebno odjeknulo kada je premijerka Brnabić obelodanila da je opet planiran atentat. Kao i sve ostalo što ona izgovori, i ove reči su otišle samo u etar, a zatim i niz vetar.

Iste godine jedna od bar tri ličnosti ministra Vulina je šokirala javnost iznoseći činjenicu kako je bezbednost predsednika ugrožena, jer su se određena lica obučavala za rukovanje snajperom. Što pijan misli, Vulin kaže, pa tako ni za ove tvrdnje nisu pronađeni dokazi. A i nije imao Nebojšinu pomoć da sve to (be)smisleno poveže.

I 2022. godina je započela loše po voljenog nam predsednika. Već u januaru je Srbija dobila informaciju od Europola da se sprema atentat. Ovoga puta su imali i potencijalnog osumnjičenog iiiii… Tu se sve završilo.

Dakle za 10 godina, 5 zvaničnih atentata i bezbroj onih sitnih, nebitnih i neozbiljnih koji su pominjani na naslovnicama Kurira, Informera i ostalim glasilima domaćeg Aleksandra Velikog. Hteli su da ga vide mrtvog: opozicija, strani plaćenici, Albanci, masoni, Rusi, iluminati, marsovci, Rokfeler i Iznogud. I time, naravno, potpuno destabilizuju državu Srbiju i uspavaju moćnog ekonomskog tigra!

U realnosti, kada pogledamo unazad kroz istoriju čitave ljudske civilizacije, atentati nisu retkost. Najslavniji rimski vojskovođa Gaj Julije Cezar je na taj način skončao u Senatu. Abraham Linkoln, američki predsednik koji je ukinuo ropstvo, podlegao je ranama nakon što je na njega pucano u pozorištu. Još jedan američki predsednik u nizu je i harizmatični Džon Ficdžerald Kenedi koji se nikada nije vratio iz Dalasa, a san Martina Lutera Kinga je prekinuo jedan jedini metak iz puške Remington 760. Ovaj niz bi bio nepotpun bez našeg Zorana Đinđića, koji je bio tračak svetlost na kraju tunela zvanog "Srbija". Od kako se, pre dve decenije, ta svetlost ugasila stalno tumaramo i sudaramo se u potpunom mraku.

Dakle, neko bi pod hitno trebalo da objasni predsedniku da ne treba da se plaši, jer su od vajkada atentati pokušavani i izvršavani na važne ljude, na vojskovođe i prave lidere koji su činili velika dela. Oni drugi, koji predstavljaju sve suprotno od navedenog, uvek dožive duboku starost sa sigurnim krovom nad glavom, tri obroka dnevno i sat vremena šetnje u dvorištu.

Bojana Tatić