Bajaga - pristojan mladić nepristojnog vremena

Vrlo brzo je, od klinca koji juri opravdanje da ne bi ponavljao razred postao ozbiljan autor. Već na "Čorbinom" drugom albumu "Pokvarena mašta i prljave strasti" daje ozbiljan autorski doprinos i negde od te, za "Čorbu" berićetne 1981. opravdava izjavu velikog Pece Popovića, koji kaže da je Bajaga učesnik na najvećem broju sjajnih albuma domaće rok scene na prostorima bivše Jugoslavije.

Reče Peca tada, da to neko treba Bajagi da kaže sada, kad je živ i zdrav, a ne nekad, kad jedna ulica u ovom gradu bude nosila njegovo ime. Dodao bih, jedna od važnijih ulica, ali neka sačeka, bar još nekoliko decenija.

Sećam se da se celo proleće i leto 1984. na mom gramofonu vrtela ista ploča "Pozitivna geografija". Nekako sam još posle prvog slušanja ovog sjajnog albuma znao da će "Čorba" morati da traži novog gitaristu. Jer, šta će dva centarfora u istom timu? Bilo je tu raznih tračeva, pričica koje je prenosila štampa, ali to svakako nije tema ove kolumne. Konstatovaću samo da je, kako god bilo, ovo bio dobar epilog, bar za domaću rok scenu. Od jedne, dobili smo dve sjajne grupe, a sam Bajaga priliku da se u potpunosti, nesputavan ni od koga, ostvari kao autor.

Ređali su se sjajni albumi na kojima je bukvalno svaka pesma bila hit, turneje, priznanja. Verovatno da je nekoliko godina bio ubedljivo najpopularniji muzičar velike Jugoslavije. Ostao je pristojan, uzdržan i skroman. Negativci su govorili da je takav samo "po službenoj dužnosti", ali čak i da je tako, treba mu odati veliko priznanje na tome.

Neki štampani mediji objavljivali su da se drogira. Smireno je odgovorio da ovakvim objavama novinari reklamiraju drogu, jer tvrde da se najpopularniji rok muzičar drogira. Nemojte na heroin, poručio je nama klincima, od toga se umire. A šta misli o narkomaniji objasnio je u pesmi "Znam čoveka", na spomenutoj "Pozitivnoj geografiji".

Pesma je inače posvećena prerano preminulom gitaristi i Bajaginom prijatelju Rajku Kojiću.

Objašnjavao nam je i da se ne svađamo sa matorcima, jer ako umemo da napravimo nešto bolje, to i uradimo.

Onda su došle devedesete, tužne i nesrećne, reče Đole. Mnogi su mu zamerali koketiranje sa folkom. Ne kažem da mi se to dopalo, ali te devedesete trebalo je preživeti.

Zamerali su mu da se ne izjašnjava o političkim dešavanjima, ali očigledno nisu umeli da slušaju njegove pesme. Iskazivao je svoj stav, još kako, samo, za razliku od nekih drugih autora, radio je to na finiji način. Šmekerski je izjavljivao da su "Rimljani" ljubavna pesma, ali sam ja ubeđen da znam na koga je mislio kad je rekao "južna plemena ratnička".

Naravno, nije ovo jedina pesma u kojoj je iskazao svoj stav o događajima u društvu. Nekako mi deluje da znam zašto je "Što ne može niko, možeš ti" postala himna protesta protiv Miloševića. Bilo je još dosta ovakvih primera, ali Bajaga je pre svega umetnik, te je na takav način iskazivao svoje stavove. Suptilno, nekad prikriveno, ali kad danas o svemu tome razmišljam, ostao je dosledniji od mnogih koji su bili vrlo direktni.

Postao je i ostao simbol pristojnosti, odmerenosti i čovek u čijim je genima ljubav prema Beogradu.

O toj pristojnosti često su se zbijale anegdote, najpoznatija je možda ona iz "Anđela" koju izgovara Branka Katić u ulozi Ljubinke "Bajaga je baš fini mladić". Tačno, ali u nepristojnom vremenu, dodao bih. I zbog toga je njegov uspeh još veći. Baš takav kakav je, uspeo je da stvori mnogo toga lepog u ružnom vremenu i obezbedio mesto u čitankama u narednim vekovima.

Ostaje da mu poželimo dobro zdravlje i da čekamo nove pesme koje će ostati. O ljubavi, ali i nekom lepom vremenu, Beogradu kakav je nakad bio i koji smo voleli, baš kao i on…

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)