Zagorka, deca su u pitanju!

Krivični zakonik Republike Srbije:

Davanje mita

Član 368

"Ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom podmićivanju službenog lica, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina."

Primanje mita

Član 367

"Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina."
Ovih dana javnost u Srbiji je uznemirena zbog postupanja Višeg javnog tužioca u Beogradu koji je istog dana kad su postupajuće zamenice javnog tužioca, u skladu sa svojim ovlašćenjima, dale nalog za hapšenje okrivljenih u slučaju "EPS Kostolac" za pljačku u vrednosti od 7,5 miliona dolara, uzeo predmet od pomenutih tužiteljki, a njih iz odeljenja korupcije rasporedio na nova radna mesta u odeljenje opšteg kriminala. Tim povodom održavaju se i protesti građana na kojima se zbog takvog načina postupanja zahteva ostavka kako pomenutog Višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića, tako i državne tužiteljke Zagorke Dolovac. Nadležni se ne oglašavaju - Zagorka Dolovac po običaju ćuti, a Nenad Stefanović se čak žali Povereniku za zaštitu samostalnosti tužilaca na pritiske koji se tim putem na njega vrše i ugrožavaju njegovu samostalnost u takvom delovanju.

Pitanje za tužilaštvo

Ako u radnjama opisanim u citiranom izvodu postoje sva obeležja krivičnih dela, kako davanja tako i primanja mita, zašto javno tužilaštvo ne uzme u postupak ta opšte poznata saznanja - tim pre što se čak i u pomenutom tekstu navodi da su se ta dela dešavala i ranije. A u pitanju su krivična dela propisana za povredu biračkog prava koja spadaju u dela velike društvene opasnosti, kvalifikovana otežavajućim obeležjima time što se dešavaju u tzv. produženom trajanju.
Postoje razne gradacije tih dela, tako da je irelevantno po odgovornost Nenada Stefanovića i Zagorke Dolovac, to da li je konkretno delo koje se u citiranom tekstu pominje spada u nadležnost Višeg ili Osnovnog tužilaštva. U tužilaštvu je na snazi princip subordinacije po kome tužilac višeg ranga može da izdaje naloge tužiocima nižeg ranga.

U konkretnom slučaju tužilaštvo ima sve dokaze potrebne za postupanje - pisanu izjavu svedoka koji se pominje u tekstu, čak i uslikan formular koji se deli potencijalnim izvršiocima (namera - najteži oblik dela) što ukazuje da su u pitanju dela masovnog karaktera i najveći stepen povećane društvene opasnosti.
Pomenuti državni zvaničnici ne mogu da kažu ni da za ta dela nisu znali. U pravu postoji odgovornost i primenom principa - znao ili morao znati, kao što postoji i princip - postupio i/ili propustio da postupi.

Dakle - samo pitanje: Zašto?

Dragiša Čolić