Odričem se "od život"

Žitelji ovog mesta opstaju zahvaljujući vodi, vazduhu i kupovini hleba "na crtu" u jedinoj lokalnoj prodavnici. Onaj, sa penzijom od 19.000 dinara smatra se dobrostojećim, jer, "pride" ima malo pšenice, kukuruza i tako to... A, jedna starica sa penzijom od 12.000 dinara, od čega mesečno, za lekove, mora da izvoji 6000 dinara, plačući, ispriča kako, volšebno i mukotrpno, opstaje.

Na pitanje: Od čega se odričete sa tako malo novca što Vam ostane, ova nesrećnica je odgovorila: Odričem se od život!

Nažalost, ona nije jedina koja živi, ne "na rubu" egzistencije, kako se to kolokvijalno kaže, već, u ambisu golog opstanka! I to ne samo na jugu Srbije!

Bio sam, do pre desetak godina, više puta, gost u jednom domaćinskom domu u selu Rogača podno Kosmaja. Selo bogato njivama, lepim seoskim kućama. Radilo se - imalo se. U mlinu koji se zove - život, sve je to samleveno. Moj domaćin je umro, umrli su mnogi domaćini sela i danas Rogača, sve više, nalikuje Babušnici. Starija ćerka mog domaćina danas, učiteljica u penziji, živi u Beogradu sa suprugom, nastavnikom u penziji, a mlađa sa,  nezaposlenom ćerkom, ostala je u Rogači. Obe žive od mizerne penzije majke, bivše higijeničarke u zdravstvu. Ćerka je pokušala da se zaposli kao čistačica u seoskoj školi, a tamo su joj postavili uslov: moglo bi ali, da se prethodno učlani u SNS! Obe su prinuđene da nadniče.I sad, dolazi jedna komšinica i pita ih da li bi mogle da joj pozajme dva krompira da spremi deci nešto za večeru!

U selu najbolje živi jedan meštanin, čovek koji čuva velelepnu kuću Novaka Đokovića, tu u Rogači. Ne kaže kolika mu je plata ali, ne žali se.

A, u paralelnom, drugom, svetu žive naši ministri - naša Vlada. Ministarka poljoprivrede je, upravo, otvorila Kobasicijadu(?!) i sva ushićena slikala se sa ogromnom kobasicom obavijenom oko vrata?! Jasno je šta bi joj rekla ona starica iz Babušnice ili ona majka iz Rogače koja pozajmljuje dva krompira deci za večeru.Za sada, naša je sirotinja, još i "srećna". Kada čovek, sa iole osećanja empatije, vidi staricu ili starca kako besciljno, onako izgladneli tumaraju pored ruševina bilo kog, svog, grada u Ukrajini, kada vidi Turke i Sirijce koji su ostali na brisanom prostoru nakon užasnog zemljotresa, bez hrane, lekova, neki bez svojih najmilijih i kada tome doda sav čemer u kome živi naša sirotinja, dođe mu da kaže ono što reče starica iz Babušnice: odričem se od život!

Živan Haravan