(Jer)etičko obraćanje Kurtiju

Uvažavam Vas zato što ste legitimno, kao intelektualac i političar, voljom mojih sugrađana - Albanaca na Kosovu i Metohiji, izabrani za njihovog lidera. A, pošto smo Vi, ja i ogromna većina Albanaca koje predvodite, rođeni u Srbiji, šta smo, onda, drugo nego - sugrađani?! E, tu se nećete složiti. Vi ste građanin druge države?! Koje? Kako? Zašto? - pitam Vas.

Gledali ste i slušali poslednje skupštinsko zasedanje Republike Srbije. Znam da je to Vama ličilo na cirkus i da ste se, pretpostavljam, naslađivali haosom, uvredama kojima je obilovala dvodnevna rasprava. Ne, uvaženi gospodine Kurti. Nije to bio cirkus. Bio je to očajnicki urlik samohrane, potpuno sluđene majke kojoj se, pod pretnjom, traži da potpiše dokument za oduzimanje deteta koje je sa mukom othranila, školovala... "Stručnjaci" su procenili da dete treba smestiti u "hraniteljsku" porodicu. I što je za nju još strašnije i poražavajuće, to dete javno pokazuje drsku nezahvalnost i želju da napusti napaćenu majku?!
Dobro, ostavimo se metafora. Po godinama mogao bih otac da Vam budem i zato ću da Vam iznesem neke nepobitne činjenice koje ili niste znali ili nećete za njih da znate. Odmah, nakon Drugog svetskog rata, rastao sam u Kraljevu. Svakog novembra u tom gradu, a znam da je to bilo u svim gradovima Srbije, dolazili su siromašni Albanci sa Kosova i Metohije, sa čalmom preko glave, testerom o jednom ramenu i drvenom prečagom o drugom, da stanovnicima seku drva za zimu.

Sve, za skromnu novčanu nadoknadu, a svako bi ih častio nečim. Moja nana bi mu platila ili nešto više od ugovorene cene ili bi mu poklonila teglu zimnice. "Fala, gospoja"- odgovarao bi on. Istine radi, bilo je starijih dečaka koji su, nas klince, podbadali da tom čoveku, na ulici, dobacujemo neke reči za koje nismo, tada, znali šta znače na albanskom jeziku. Bile su to odvratne i uvredljiva psovke. Mržnja ili tek-tako dobacivanje? On bi nas pogledao tako tužnim pogledom da ga se i danas sećam i kajem zbog učešća u toj sramoti.

Oni, malo "bogatiji" Abanci sa Kosova i Metohije su se, na železničkoj stanici u Beogradu, bavili "biznisom" nosača prtljaga svojim registrovanim kolicima na dva točka. Da li slučajno, tek, njihovo glavno parkiralište kolica, između dolaska vozova, bilo je u Skadarskoj ulici? Albanski strugači i nosači bili su prethodnica najezde Titovih omiljenih kadrova, Albanaca koji su dobijali visoke položaje u državnoj i partiskoj hijerarhiji. Da li je to bio početak ispunjenja obećanja "druga" Tita datom Enveru Hodži da će Kosovo i Metohija, kada on bude pripremio Srbe, biti zasebna država? Sve krunisano Ustavom iz 1974. godine.Srbija je počela da rapidno stvara i jača industriju (što se može smatrati početkom uništenja sela i seljaka - poljoprivrede), a Kosovo i Metohija, novcem svih građana Srbije, počelo, bukvano, da cveta! A, "da se Vlasi ne sete", sa KIM je dopirala parola: "Trepča radi, Beograd se gradi!" Gospodine Kurti! Da li je to, najblaže rečeno, bilo pošteno, fer, ljudski? Šta je bilo na KIM, po završetku Drugog svetskog rata? Pustara, bogata rudom, pašnjacima, rekama, šumom... Pa, jasno je kao dan da je Srbija, svojim novcem, stvarala infrastrukturno Kosovo i Metohiju!

Naravno da iz dna svoje duše osuđujem bilo koju vrstu nepravde, pogotovo, zločin koji je počinjen od strane Srbije nad bilo kojim Albancem. Ali vaš narod je dugi niz godina pravio nemire i kada se, figurativno rečeno, "najeo i napio", počeo je da artikuliše Titovo obećanje u floskulu "Kosovo Republika." I šta drugo preostaje svakoj državi, koja iole drži do svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nego da grubo interveniše. Daleko od toga da je Vaša tzv. OVK bila milosrdnija prema srpskoj vojsci, policiji i srpskom narodu. Pa, evo i Vi: šta biste uradili kada bi Vam, "strani faktor", odobrio da Vaša zamišljena država, interveniše u slučaju da se Srbi na KIM "dignu na noge"?
Nego, znate šta, uvaženi gospodine Kurti. Ako nije prekasno, a biće da jeste, manite se stvaranja države u državi. Bili biste, bez sumnje, velika istorijska ličnost, a srpski junak i najveći prijatelj za sva vremena kada biste odustali od puta kojim ste se nameračili da idete. Varate se, verujte mi na reč, da nećete biti nikada, sve i da stvorite međunarodno priznatu državu Kosovo i pripojite je Albaniji, država mira lišena konstantne napetosti.

Postoji još jedan isti narod koji ima dve države. To su Severna i Južna Koreja. Za Srbiju, Vaša država Kosovo bi bila ili biće, zauvek, severna i južna Srbija! U istom međusobnom odnosu kao što su to, danas, Severna i Južna Koreja!

Živan Haravan