"Braćo i sestre"

Da sam pripadnik bilo koje od oficijelnih religija, a nisam ni jedne, mada je gospodin, verovatno, sudeći po mom prezimenu, "nepogrešivo" zaključio da nisam pravoslavac, pa, sam, samim tim, "neverujući", osetio bih se povređenim onakvim njegovim "bogougodnim" obrazloženjem. Ovako, kao, vernik, DETERMINISANE KAUZALNOSTI koja je moja religija i životna filozofija, dakle, kao verujući, ne mogu da budem ni ljut ni povređen, jer, smo, pomenuti gospodin i ja odigrali samo jednu sekvencu svojih epizodnih uloga, koje nam je Bog odredio i pre našeg rođenja, u "filmu" po Njegovom "scenariju" i Njegovoj "režiji".

Siguran sam da bih isti odgovor-obrazloženje dobio i od katoličkog časopisa, i od judaističkog, i od islamskog..., jer, Bog ih je, iz samo Njemu znanih razloga, podelio i svakoj od religija "dao tapiju" na pravovernost i svakoj svoju "vrstu" Boga.

Ovo što rekoh nije "promocija" moje religije, već, odbrana od osione anateme svih onih, slobodoumnih, od Boga stvorenih, miliona pojedinaca koji, i te kako, veruju u Boga, ali van religioznih knjiga, pravila, dogmi, običaja... Da li su "neverujući", znači, podrazumevano, loši ljudi samo zato što nisu pristupili ni jednoj religiji, a verujući su, podrezumevano, svi do jednog, časni, moralni, pošteni, pravoverni i patriote na koje nacija, isključivo, računa? Belodano, istorija i svakodnevica pokazuju i dokazuju da to nije tako, već, ne retko, i da je suprotno.

Ko je stariji: nacija ili religija? Na ovo jednostavno pitanje, jednostavan je i odgovor. Naravno da su se prvo rodili Srbin, Hrvat, Jevrejin, Musliman, Indus.., pa, tek onda njihove religije. Da li će biti da će svaki pojedinac koji se nije "primio" na religiju svog naroda-svoje nacije prestati da bude i njen pripadnik? Ma koliko to bilo surovo, nečovečno, bez empatije, religije su sebi dale za pravo(?!) da odlučuju da ako nisi pravoslavac-nisi Srbin; ako nisi judaist-nisi Jevrejin; ako nisi katolik- nisi Hrvat...

U "tolerantnijem" slučaju nisi "dobar" Srbin, Jevrejin, Hrvat... Ko je i kada, u istoriji religije, napismeno ili "Božjom reči" ovlastio religije da ne priznaju pripadnikom nacije onog čoveka koji se nije priklonio religijskom učenju, dogmama, pravilima... Može li taj "nevernik" da bude svedok i protivnik raznih nepodopština "Božjih slugu" u Pravoslavlju, Judaizmu, Katolicizmu...? A, toga ima na pretek! Niko niti ima pravo niti može da oduzme ili zabrani čoveku njegovo osećanje pripadnosti, poštovanja i ljubavi prema bilo kojoj naciji.

Znači li da "neverujući" nemaju osećanja ljubavi kako prema svojim bližnjim tako i prema svakom drugom biću, samo zato što nisu pripadnici ni jedne od zvaničnih religija? Da li je ljubav, isključivo, religiozni "ekskluzivitet"?

I na kraju, još jedno, kontrafaktualno razmišljanje: da Bog, između svih ostalih podela ljudske vrste, nije čovečanstvo podelio na nacije i religije, danas bi se neki govornik obratio masi sa "Dragi ljudi, muškarci i žene!", umesto "Braćo Hrvati i sestre Hrvatice", ili "Braćo Srbi i sestre Srpkinje", ili "Braćo Jevreji i sestre Jevrejke" ili..., a da se pri tom misli samo na "pravoverujuće" pripadnike svoje nacije.

Kako se, onda, može očuvati zdrava nacija ako se brakovi sklapaju između braće i sestara!

Živan Haravan