Kolumne
18. 12. 2022. 07:00 9
Čujte Srbi
"Želim da to ljudi u Srbiji čuju", ustaljenom floskulom, nakon kraćeg uvoda u kojem je stidljivo "morao priznati" da inicijativa vlade o povratku vojnog i policijskog osoblja na KiM predstavlja njegovu ideju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, započeo je sad već tradicionalno obraćanje naciji.
Razmahavši se hrpom nepotrebno donetih papira, Vučić kreće sa realizacijom scenarija protkanog elementima standardne drame. Red patetike, u kojoj insistira da "ljudi znaju" kako su sa neimenovane, ali po njegovoj tvrdnji relevantne "međunarodne adrese", poručili da oni nisu u obavezi poštovati eventualno potpisani sporazum, što najboljeg studenta u istoriji prava zbunjuje do besvesti.
Predsednik i njegovi saradnici gaje toliko banalan pristup prema vitalnim nacionalnim temama i građanima Srbije, da se otvoreno čudi kako obavezu implementacije potpisanog imaju POTPISNICI, a ne inicijatori sporazuma.
Daljna razrada nas vodi u kontradiktornosti, prvo razlog svoje prisutnosti u emisiji pečatira rečenicom:
"Nismo svemoćni i moramo da razgovaramo"!
Da bi se isprovociran smelošću voditelja, koji je sebi dao za pravo da postavlja pitanja, ubrzo demantovao, pa rekao kako je on u stvari tu da bi pričao o stranim ulaganjima u Srbiju koja su, nećete verovati, najveća u istoriji!
U međuprostoru cepanja o motivima dolaska predsednik je radio ono što najbolje ume. Vikao na imaginarne likove naglašavajući kako ih je nazvao lažovima koji pričaju gluposti, u nedostatku Drobnjaka dnevnu dozu kinjenja sagovornika ispunio na mučenom Stanojeviću, te iskoristio momenat da se u svakoj ukazanoj prilici obruši na političke neistomišljenike, domaće izdajnike, balast njegove nadrealne golgote.
Saznali smo još da pored srpskih predsednik vlada i svim toponimima u Ukrajini i da je već 2013. znao kako će doći u ovakvu situaciju kada je u pitanju "kosovsko rešenje", što zlim jezicima ostavlja prostor za razmišljanje, da li je prilikom preuzimanja države rukovodstvo SNS-a pristalo i na određene ustupke, a najzlijima među njima i da li su se obavezali na de facto i de jure priznavanje Kosova.
Veličinu, potpuno odsustvo sujete i činjenicu da ni on nije nepogrešiv, pokazaje govoreći o projektu “Rio Tinto” gde se naziva glupanom koji je pokleknuo pod pritiskom mrzitelja Srbije.
Uglavnom, predsednik uobičajeno zna sve, sem možda jednog, neizostavnog pitanja kada se govori o temi Kosova.
Ko je ubio Olivera Ivanovića?
Davor Cicović
Komentari 9
ostavi komentar