Mučno, mučnije u Skupštini

Bilo je tu, od strane vlasti, režiranih komedija, "prisilnog" iznošenja pojedinaca od 200 kila, nečuvenih uvreda na račun pojedinih opozicionara, osionosti skupštinske većine... Sve što je priličilo ulici, kafani, dešavalo se u Narodnoj Skupštini. Onim starijim za podsećanje, a mlađim za odslikavanje atmosfere u skupštinskoj dvorani, evo primera klovnovsko-poltronsko-debilnog ponašanja u direktnom TV-prenosu.

Dva narodna poslanika, tada, vladajućeg SPS-a Raka Radović i Dobrivoje Budumirović, zapevala su: "Druže Slobo, druže Slobo ti si komunista. tebe vole Srbi više od Isusa Hrista".

I tako iz izbora u izbore, sve u (jalovoj) nadi da ćemo postepeno. učeći se poštovanju političkog protivnika, dobiti kakve-takve  pobednike ili koalicije, bar, sa minimumom kulturnog i tolerantnog odnosa prema pripadnicima skupštinske manjine.

A, šta smo dobili sa aktuelnom skupštinskom većinom? Užas! Dobili smo najgori mogući odnos skupštinske većine nad njenom manjinom. Nakon svega što smo videli do sada, jedina ocena, jedini osećaj se sami od sebe nameću: ovakav odnos  SNS, sa  svojom koalicijom, prema opoziciji predstavlja OGOLJENI, ČIST SADIZAM!

Ovo iživljavanje Predsednika Skupštine Orlića, koji je funkciju predsednika pretvorio u vlasnika skupštinskog mikrofona, isključivača mikrofona opoziciji, merača minuta i sekundi opoziciji, kritičara nekog ko "viče", a taj je u očaju zbog oduzete mu reči i isključenog mu mikrofona, on pravda primenom Poslovnika o radu Skupštine. Ako opozicionar uspe da, u okviru onih minuta i sekundi, uputi neku optužbu, podatak, oštru kritiku na račun vlasti, tada, kao teledirigovani, kao izvršioci nekakvog sektaškog rituala, u zavisnosti od teme, reč dobijaju unapred određeni dželati slobode: Milenko Jovanov, Veroljub Arsić, Marjan Rističević... Oni, uživajući poput Markiza de Sada, ne birajući reči i "podatke" koje imaju o "drzniku", krenu u njegovo javno seciranje, vređanje, omalovažavanje... Pri tom, meraču vremena "ne radi" sat i "ne radi" prekidač mikrofona. Ne, on za to vreme, sudeći po njegovom izrazu lica, doživljava vrhunac (samo)zadovoljstva.

Mučno, nikad mučnije, nije bilo gledati i pratiti zasedanje Republičke Skupštine. Ovo više nema nikakvog smisla. Opoziciju ne treba braniti kao političare. Treba ih braniti kao ljude koji su, ni krivi ni dužni, uleteli u osinjak ili u kavez pobesnelih hijena. Neka im je i neka nam je Bog upomoć!

Živan Haravan