Kako ste mislili da odete u osminu finala?

Sudeći prema bombastičnim izjavama pojedinih igrača, kao i najavama režimskih tabloida, Srbija je u Katar otišla da osvoji titulu? Ha-ha-ha. A kući se vraća već posle grupne faze, sa samo bodom na tri meča. Premalo!

Igrali su fudbal 20-ak minuta protiv Kameruna i isto toliko protiv Švajcarske, sve ostalo je za zaborav. Pa, kako su mislili da sa takvom igrom idu dalje?

Protiv Brazila smo se povukli na našu polovinu, "karioke" su pucanje odbrane iskoristili i došli do rutinske pobede, a da se nisu oznojili.

Okej, Brazil je neka druga dimenzija, iako su se mogle čuti nerealne najave da ćemo pobediti glavnog favorita za svetsku titulu. Međutim, pobede na preostala dva meča su morale da dođu.

Nisu, najviše zahvaljujući nedopustivom pucanju odbrane, što se na velikim takmičenjima ne prašta.

Prvi takav slučaj je viđen na meču sa Kamerunom. Uspeli su tada "orlovi" nadahnutom igrom u poslednjih 10-ak minuta prvog poluvremena i 15-ak u drugom delu da dođu od 1:0 do 1:3, ali su zatim sve prosuli, pa su na kraju uzeli samo bod.

Slična situacija viđena je i protiv Švajcarske. Rival je bolje ušao u meč, imao dve "mrtve" šanse u prvom minutu, potom su naši fudbaleri uspeli da se dignu, pa i da pogode stativu preko Živkovića. I nakon toga su primili gol.

Uspeli su da se dignu nakon toga, u 27. i 35. minutu su preokrenuli, da bi pali u finišu poluvremena, što je bilo presudno za konačni rezultat. Pad je usledio i početkom drugog dela, kada smo primili još jedan gol, što je značilo i kraj snova da možemo do osmine finala. Ostatak meča je bio za zaborav jer je moglo da se igra do sutra, a Srbija ne bi došla do gola, a kamoli do pobede.

Sve u svemu, 40, 50 minuta dobre igre na tri meča nikako ne mogu da bude dovoljno za plasman dalje. Svetsko prvenstvo zahteva kontinuitet, čvrstinu, organizovanost, jedinstvo... A ništa od toga izabranici Dragana Stojkovića Piksija nisu imali.