Zagorkin mali

Kako se vidi iz mnoštva prilično opširnih biografija koje se na internetu mogu naći, u pitanju je hiperaktivan čovek. I tu već čitalac nailazi na prvu dilemu - da li su to biografije ili autobiografije. Naime, biografije se pišu od strane nezavisnih biografa na osnovu podataka opštepoznatih javnosti, autobiografije su curiculum vitae, sa podacima koje zainteresovani iznosi o sebi - sam ili putem angažovanog biografa.

U konkretnom slučaju reklo bi se da je reč o ovom drugom iz bar dva razloga. Prvo, malo je verovatno da bi neki nezavisni biograf mogao znati silne detalje koji se tu pominju - na primer podatak da NS do sada nije izgubio nijedan slučaj u kojem je zastupao optužbu, što jednostavno nije tačno, jer koliko se autor ovog teksta seća on je zastupao optužnicu i u slučaju "Potočari" protiv onih policajaca koji su bili optuženi za odavanje državne tajne, vezano za slučaj Vučićeve posete BiH na komemoraciji žrtvama Srebrenice, koji je okončan oslobađajućom presudom.

I drugo, malo je verovatno da bi bilo koji nezavisni biograf znao toliko detalja o jednom u suštini početniku u državnoj hijerarhiji. Dakle, rekao bih da su u pitanju radovi pisani od strane self satisfied čoveka, onako by hand. NS će razumeti šta to znači, jer, kako u tim biografijama piše, zna engleski.

Interesantno je da se u pomenutim biografijama ne pominje njegovo znanje nemačkog, a među prvim podacima ističe se da NS ima sertifikat Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju Savezne Republike Nemačke za oblast komunikacionih veština. Dakle, u pitanju je stručni komunolog sa veštinama komunikacije - pretpostavka je sa ljudima, jer ne piše ništa drugo.

I sad dolazimo do razloga zbog čega se ovaj autor već drugi put bavi ovom po svemu sudeći naprednom ličnošću - prvi put u tekstu pod naslovom "Nova pravila o zajedničkom postupanju (opancar.com) u kome ovaj  tužilac, u formi naredbe, ustanovljava posebna pravila postupanja prema inspektorima četvrtog odeljenja beogradske policije - odeljenje za droge, a vezano za pokrenuti postupak protiv Slobodana Milenkovića, načelnika tog odeljenja, zbog uzgredno izrečene sumnje bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, date u postupku koji se protiv nje vodi - da treba videti da li se i Milenković možda bavi drogom.

Ovog puta je u pitanju praktična primena komunikacionih veština od strane narečenog NS. O tome piše Nova.rs u tekstu pod naslovom "Viši tužilac napao kolegu iz Državnog veća tužilaca u Palati pravde", od 17 novembra 2022. godine:

"Viši javni tužilac Nenad Stefanović izazvao je incident u zgradi Palate pravde u Beogradu, kada je verbalno napao svog kolegu Predraga Milovanovića, inače člana Državnog veća tužilaca (DVT) i postupajućeg zamenika u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, a potom od sudske straže tražio da ga izbace iz zgrade. Incident se dogodio na stepeništu najveće sudske zgrade u kojoj su, pored sudova, smešteni i Više i Drugo osnovno tužilaštvo, u trenutku kada se Milovanović vraćao sa odloženog suđenja bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću, a koji je optužen za napad na novinara portala "Žig info".

Ukratko, do pomenutog bliskog susreta je došlo kad je tužilac Predrag Milovanović na stepeništu sreo tužioca Nenada Stefanovića i nije ga pozdravio, što je ovoga razbesnelo, zaustavio se i rekao mu da kad prolazi pored njega ima da mu se javi. Milovanović mu je uzvratio da je njegova stvar kome će se da javi a kome neće, a uzgred da je on - Milovanović, kao član Državnog veća tužilaca, sada po rangu viši od njega, te da bi on - Stefanović, trebao njemu da se javi, na šta je Stefanović, kako pričaju neki očevici tog događaja totalno "popi**eo" i pozvao obezbeđenje da Milovanovića, koji u toj zgradi i radi, izbace iz zgrade!

Srećom, obezbeđenje je ispalo razumnije od Nenada Stefanovića, pa nije postupilo po toj naredbi. Za očekivati je sada da će NS u skladu sa novouvedenom praksom propisati i naredbu svojim tužiocima o posebnim pravilima ponašanja prema tužiocu Predragu Milovanoviću. To će biti bez pogovora, jer je nosilac sertifikata Saveznog ministarstva za ekonomiju i tehnologiju Savezne Republike Nemačke za oblast komunikacionih veština, poznat i po tome što je svojim podređenim tužiocima zabranio da mu se lično obraćaju.

Inače, nezadovoljstvo Nenada Stefanovića prema Predragu Milovanoviću ima i svoju predistoriju. Predrag Milovanović je jedan od mlađih tužilaca koji se javno zalaže za nezavisno tužilaštvo, a pažnju javnosti je zavredneo zastupanjem optužnicu protiv Dragoljuba Simonovića, predsednika beogradske opštine Grocka, istaknutog člana SNS, u predmetu paljenja kuće novinaru "Žig info" Milanu Jovanoviću, koji je u prvostepenom postupku okončan osuđujućom presudom, ali je Apelacioni sud tu presudu poništio i vratio na ponovno suđenje.

Prilikom nedavnog izbora Državnog veća tužilaštva - DVT, Predrag Milovanović je bio kandidat iz redova tužilaca, čemu su se protivili Dolovac, Stefanović i tižioci bliski aktuelnoj politici. Međutim, Predrag Milovanović je većinom glasova ipak bio izabran. Po izvršenom izboru od Milovanovića su uzeti svi tekući predmeti, iako je on imao pravo da i dalje postupa po njima. Zadržao je samo gore pomenuti predmet protiv Dragoljuba Simonovića i ostalih, jer želi da i u ponovljenom postupku zastupa optžđnicu, što se, naravno, ne dopada struji Dolovac - Stefanović.

Ovo poslednje je zapravo i poenta ove priče. Nije u tužilaštvu sve tako crno kako se čini. Postoje i tamo tužioci, koji se ne slažu sa stanjem u tužilaštvu i to budi nadu za neka druga vremena. Njihov uticaj se danas ne oseća zbog principa subordinacije koji se u tužilaštvu primenjuje, a koji znači da tužilac nišeg ranga mora da postupaju po direktivama tužioca višeg ranga.

To bi mogao da bude odgovor i na pitanja zašto "zagorke" i "nenadi" vladaju tužilaštvom i zašto se biraju na takva mesta. Da nije toga, Nenad Stefanović ne bi bio to što jeste, već jednostavno - incident.

Dragiša Čolić