Kolumne
30. 09. 2022. 06:00 2
Misterija zvana budžet
Jedna od najvećih misterija na prostoru Srbije, pa i međ' samim življem na njenom prostoru, jeste pojam BUDŽET. Koliko je ovo u isto vreme senzibilna tema i koliko se ovaj deo zapostavlja u svakodnevnim političkim raspravama, iskusio sam iz prve ruke u razgovoru sa mojim dedom u našim učestalim razgovorima o dnevno političkim tragedijama, i kada je na red došla stavka zvana BUDŽET propraćena ljuto podignutom obrvom i nervozni trzaj glave propraćen rečima "ajde, ajde brini ti o nečem drugom, ima o tome ko da vodi brigu".
Ove reči su me navele na razmišljanje ko je taj ko vodi brigu o tome, šta je to budžet i zašto međ' življem niko ne mari za svoju državnu ka(e)su.
Počnimo od osnove, šta je to državni budžet, tj. kasa? Pojednostavljeno shvatanje pojma je da državni budžet čine svi porezi i dodaci koji se moraju uplatiti koji se usmeravaju u budžet, a zauzvrat država od tih doprinosa i poreza finansira potrebe stanovništva i predstavlja podlogu za dalji razvoj i planiranje fiskalne politike.
U zemljama gde se ekonomija shvata sa određenom dozom ozbiljnosti, svaki stanovnik te zemlje poseduje mogućnost da pročita izveštaj o državnom budžetu, tj. gle čuda, da ga preuzme sa interneta i u čijoj sadržini se nalazi informacija vezana za utrošena finansijska sredstva propraćena pojedinačnim nabrojanim stavkama za koje svrhe i usluge su iskorištena i uložena.
U Srbiji je budžet sveden na nivo orijentalne despotije i gde ekipa koja vlada vodi personalnu politiku bogaćenja, a raja da bi zadovoljila svoje minimalne potrebe ide sa ispruženom rukom kod vezira koji im pruža zadovoljstvo u vidu kratkotrajnog novčanog izdatka koji se finansira od kredita, čiju struktura se ne objavljuje, koji će finansirati naredne generacije u zemlji koja je pogođena masovnom depopulacijom. Raja najviše profitira u izbornoj godini, tada se novčani izdatak poveća sa 30 na 100 evra, naša omiljena valuta za štednju i mito.
Realna postavka stvari je sledeća: budžet ne postoji za raju, nego da je namenjen eliti koja puni ćup, a raja dobija ono što slučajno prevagne iz tog ćupa. Vremenom sve manje ispada iz tog ćupa, a narod sve više viče: "Aco, Srbine" i uspešno se razvija stokholmski sindrom. Vodeća garnitura se ne menja u poslednjih trideset godina, a sistem i modus operandi ostaje isti.
Kako očekivati da se u Srbiji bilo šta promeni, kada se pojedinac čim stane pred šaltersku službu kičma počne da se savija i kolena počinju da pucaju od pritiska izazvanog od šalterske sile?
Kada će se postaviti principi i ne ići se sa ispruženom rukom na svaku objavu davanja državne pomoći koju vođa daje?
Društvo se nalazi u infantilnom stanju, svaki vid razmišljanja i prihvatanje odgovornosti smatra se za iscrpljujuće procese. Kulturno propadanje, odbacivanje realnosti i ne prihvatanje činjenica su faktori koji su odgovorni za trenutno stanje.
CONTRA FACTUM NON VALET ARGUMENTUM
Luka Benčik
Komentari 2
ostavi komentar