Ko je predsednik Srbije?

 Krenimo redom. Prvo je zabranu EUROPRIDE saopštio jedan od najglasnijih megafona Mamurnog Čoveka Dragan J. Vučićević. Uz njegov neoboriv dokaz za takvu tvrdnju – verujte mi, znam.
Onda je Mamurni Čovek najavio da neće biti gej parade, ili kako se već to čudo zove. Isti taj je nekoliko dana kasnije rekao da sa državom nema igre i šale i da će parada biti otkazana, ili odložena i da može i Džozef Bajden da ga zove šetnje neće biti.

U međuvremenu se pojavila i ministarka koje nema Gordana Čomić, ministarka za promaju, koja ništa nije rekla i pozvala se na nepostojeću odluku vlade.

Na kraju je tehnički ministar policije, a u stvarnosti ministar van sebe Aleksandar Vulin paradu zabranio. Zabranu je potvrdio još jednom, a pečat je stavio Upravni sud.
Za Mamurnog Čoveka ta tema je postala „pase“, jer je namerno nametnuta u hibridnom ratu protiv Srbije. Ogroman teret je prebačen na teret nejakih pleća premijerke Ane Brnabić, od milošte poznatije kao Čale. Doživela je da joj pripadnici iste LGBTQ+ populacije skandiraju – Bednice.

Kažu da je Čale bila na ivici suza. Nije lako i prijatno izdati svoje, ali pripadnici LGBTQ+ populacije u Srbiji moraju da se pomire sa činjenicom da Čale nije njihova, već njegova.

Organizatori EUROPRIDE se nisu predavali. Dobili su i konkretnu podršku iz Evrope u vidu evroparlamentaraca i funkcionera EU. Neki od njih su najavili dolazak u Beograd, a najkonkretniji je bio ambasador Hil koji je kratko poručio posle Vulinove zabrane – Šetaćemo u subotu. I desila se, kako tako.

Čim se pojavila vest da će se u subotu desiti sastanak Hila i Mamurnog Čoveka, sve je postalo jasno. To što su organizatori prijavili novu maršrutu bila je taktička igra i prilika da se država izvuče iz gluposti u kojoj se našla.

Posle tog sastanka, Čale je rekla biće šetnje, a nju će da predstavlja njena Milica Partnerica. I šta je to onda ako nije parada. Jedino se nešto Vulin prenemagao pričom da nije bilo parade, već da je policije odradila profesionalni posao i prosledila učesnike parade od Jata do parka na Tašmajdanu.
Mamurni Čovek, neko ko je sve ovo zakuvao održao je vakelu na promociji mladih oficira, posle ranojutarnjeg sastanka sa Hilom, i četiri dana pre sednice Skupštine Ujedinjenih nacija otputovao u Njujork.

Verovatno su mu neophodne pripreme za tešku borbu u UN koje podrazumevaju šetnju kroz grad, džogiranje u Central parku i konzumiranje vina Petrus bez kojeg nema boravka u Njujorku.

Ni Čale nije sedela skrštenih ruku, i dan kasnije zamenila je vilu na Dedinju Bekingemskom palatom. Ostao je ministar van sebe, Vulin, i ne baš pametno branio nešto što se braniti ne može.

Ceo taj aparat, koji je u kamenu uklesao svoju predanost narodu i borbi za Srbiju, poklekao je pred jednim ambasadorom. Čak ne ni Bajdenom, kojeg je Mamurni Čovek prizivao, a javio mu se Hil.

Problem je taj što je jedan stranac morao da nam kaže šta piše u Ustavu Srbije i koja će šteta po državu biti ako parade ne bude. Umesto da Mamurni Čovek poštuje i brani taj Ustav, to je morao da učini ambasador Hil.
Naša vlast nije sposobna da obezbedi najosnovnija ljudska prava za malu grupu ljudi zato što se uplašila dve litije, desničara i SPC.

A sve to, i litije, i desničare i SPC, kontroliše Mamurni Čovek, niko drugi. Zamislite tu glupost da se Mamurni Čovek uplašio litija u kojima su učestvovali njegov otac, ministri i Đuka.

Elem, Čale je na ovu priču stavila tačku. Meni je to teško da uradim, jer smo još jednom dokazali da nismo država. Prvo nismo sposobni da prihvatimo različitosti i to da nismo svi isti, a drugo da je naša vlast toliko nesposobna da je na kraju morala da radi protiv svojih odluka.
Da je država prihvatila EUROPRIDE, dozvolila šetnju i snagom svog autoriteta sprečila huligane da divljaju Beogradom, ništa se bitno drugačije ne bi desilo od onoga što se dešavalo godinama unazad.

Hil je, nažalost, spasio šta se spasiti moglo, a svima nama ostaje da se zapitamo kuda to plovi ovaj naš brod i ko je njegov kapetan.