Brnabićkin pogrešan boj na Kosovu

Imam međutim primedbe na neke stvari koje je ona tamo rekla, a još kako i na izjave zahvalnosti koje su bez razloga baš njoj upućene.

Odmah prilikom prelaska administrativne granice premijerka je izjavila da se oseća kao “svoj na svome”. Čudan osećaj, s obzirom na činjenicu da je u momentima davanja ove izjave neko iz njenog obezbeđenja prelepljivao „stikerom“ oznaku SRB na registarskim tablicama službenog automobila predsednika vlade republike Srbije.

Verujem da je ovo jedinstveni slučaj u istoriji diplomatskih odnosa (izvinjavam se ako grešim i ako mi je slična ili ista situacija u istoriji diplomatskih odnosa zemalja u svetu nešto promaklo). To što je premijerka bila neiskrena nije ništa čudno. Nije joj to ni prvi, ni stoti put. Ne možeš se osećati „kao svoj na svome“ ako te neko ponižava i tera da sakrivaš oznake svoje zemlje, posebno ako si u toj zemlji koju bar kako deklarativno smatraš svojom, prva osoba izvršne vlasti. Izjava premijerke bila je dakle neiskrena i svakako apsolutno suprotna faktičkom stanju stvari i događajima na administrativnom prelazu.

Manje je važno što bi lepo bilo da je bila iskrena i rekla da je prelepljivanje oznaka Srbije nedopustivo i da predstavlja presedan. Bitno je da je to morala reći jer ona jeste prvi čovek izvršne vlasti i kao takva zadužena je da rešava razne probleme, pa i problem registarskih tablica, kako bi se olakšao protok ljudi i robe sa teritorija koje administrativno možemo zvati kako god hoćemo, ali je činjenica da su te teritorije jedna pored druge, da se graniče, te da je interes svakog običnog čoveka da mu se život ne komplikuje a vreme prelaska sa jedne na drugu teritoriju smanji na najkraći mogući interval, ako već bilo kakvo zadržavanje mora da postoji, jer pisac ovih redova smatra da je to apsolutna glupost i da te granice treba ukinuti, ne zbog toga što sam pobornik teze „Srbija do Tokija“, već zbog toga što je tako lakše svima.

Nedopustivo je prelepljivanje oznaka Srbije bilo gde, pa i na Kosovu. Jer tako nešto ne postoji nigde i to ne mora da radi građanin ni jedne zemlje nigde u svetu, te ne vidim razlog za tako nešto ni u ovom slučaju.

Kosovo je po ustavu Republike Srbije, teritorija koja pripada Srbiji, tako da se o međusobnom priznanju ne samo ne sme razgovarati, već bi takvo priznanje bilo neustavno. O svemu drugom ne da treba, već se mora razgovarati, jer su ove za mene geografske teritorije tu. Neću reći da se graničimo, jer se ne možemo graničiti sa nečim što je naše, ali je trenutna situacija takva da organi države Srbije tamo ne vrše vlast.
Zbog toga se o svim spornim pitanjima ne samo mora razgovarati, već se za njih mora naći rešenje. Iz prostog razloga što ljudi koji na ovim prostorima žive moraju da žive normalno i ne treba da budu opterećeni političkim, pravnim ili administrativnim problemima. Ljudi treba da putuju, završavaju sve svoje poslove, leče se, rade, žive... To je realnost.

Zbog toga je prilikom posete premijerke koju ja pozdravljam, moralo biti više iskrenosti. I sa njene, ali i od strane ljudi koji su je dočekali. Jer ona tamo nije bila svoj na svome, a oni ne treba da se zahvaljuju za svaku školu i put njoj. Ne zato što ona neustavno priznaje da ima šefa, već zato što svaka škola i put nije podignuta novcem premijerke (ima ozbiljnih indicija da ona taj novac nenamenski troši) već novcem svih građana Srbije koji uredno plaćaju porez. Zbog toga, ako su nekom hteli reći hvala, onda je to hvala svima nama - a ne njoj.

Ali šta ćeš, u ponedeljak je ipak bio pogrešan boj na Kosovu.

Advokat Bratislav Marković