Nenad Kulačin piše za Direktno: Kandželosanje uživo

Elem, nekoliko dana uoči početka nove školske godine, a ujedno i početka Sajma vina u slavu Otvorenog Balkana, menjao sam kanale na televizoru i nalateo na jednu od epizoda serije Selo gori, a baba se češlja, i to baš u trenutku kada Zlatana napada Milašina kako po ceo dan KANDŽELOŠE. Nekoliko puta sam vraćao tu scenu ne bi li čuo svako slovo ove reči kako bi je zapamtio. U jednom trenutku sam sam sebe uhvatio u misli i zapitao se šta to radim i zašta će mi ta reč uopšte u životu. Bez obzira na sve, ja je naučih.

A, onda se pojavio on, na Beogradskom sajmu, sav srećan i veseo, i u velikom društvu, na Sajmu vina. I krenuo od štanda do štanda. Vina nije izbegavao, sem Malvazije pored koje je samo prošao iako je kulturno pozvan da je proba. Prisustvovao sam direktnom prenosu kandželosanja na nacionalnoj frekvenciji.Predstavljajući sebe kao vrsnog poznavaoca vina, Vučić je konzumirao rajsko piće, glumio dobrog domaćina i delio je lekcije posle svakog gutljaja. Delovalo je toliko smešno i odurno, jer je ponovo sebe stavio u centar svih dešavanja, pa čak i u poziciju da se bolje razume u vina od samih proizvođača. Ali, to je naš Vučić, kakvog poznajemo.

Albanski kolega Edi Rama ga je pratio dokle je to bilo pristojno i nevoljno slušao njegove komentare o vinima. Brzo je nestao za razliku od Dritana Abazovića koji je izdržao mnogo duže. Vučić se posebno posvetio njemu, jer je pokazao određenu dozu zainteresovanosti koju nije osetio kod Rame. Makedonski premijer Dimitri Kovačevski nekako nije bio u prvom planu i spretno je izbegavao pogibenije i od Vučićevih priča, ali i od dejstva alkohola. Na kraju, Vučić je ostao sam sa svojim obezbeđenjem i nekoliko poltrona. Svi su pobegli od njega.

Preterao je, nema tu polemisanja. Njegovo ponašanje na Sajmu vina je bilo smešno, ali tako to biva kada ste navikli i sebe i naciju da TV kamere prate svaki vaš korak. Mogao je lepo i u miru, bez novinara da povede goste u obilazak, ali nije izdržao. Nakandželosao se za sve pare pred upaljenim kamerama. Naravno da je slagao da je popio 100 čaša, ali morao je na taj način da se pohvali pred širokim narodnim masama i da doda da mu nije ništa. Kako mi nije bilo ništa dovoljno govori detalj kada se sa obe ruke naslonio na štand iz Crne Gore, ali je brzo povratio snagu i krenuo novom silinom u osvajanje preostalih štandova.Uspeli smo da saznamo i to da pije vina iz iste čaše sa svojim sinom Danilom, ali i svojom savetnicom Suzanom Vasiljeviljević što nas je poprilično iznenadilo. To je veoma intimna stvar, deliti sa nekim čašu vina, ali valjda je sve to za dobro Srbije. Suzana se, doduše, pokazala kao pravi profesionalac, i pokušala da ga odvrati od štandova, da mu skloni čašu. Uradila je sve ono što su mnoge žene pokušavale kroz vekove bezuspešno da urade sa muškarcima, ali se Vučić nije dao.

Svojim kandželosanjem pokazao da je čovek od krvi i mesa, da nije neki supermen, junak sa natprirodnim moćima. I na njega alkohol deluje kao i na sve. Poput mnogih konzumenata alkohola negira svoje pijanstvo, i to nije strašno. Čak je bio i sipatičan, nekako veseo. Nismo navikli da ga viđamo u takvom raspoloženju. Priznao je da mu je to jedan od najdražih dana u karijeri. Mnogi su, verovatno, pomislili da je sreće da ga češće gledamo tako kandželosanog, a ne samo kada ubiju nekoga ili kada Zvezda uzme Kup šampiona.

Problem je, međutim, mamurluk koji nastane kao posledica kadželosanja. E, taj mamurluk mi živimo već 11. godinu. Samo dan posle kandželosanja, primio je slovenačkog predsednika

Boruta Pahora koji je takođe osetio delić tog mamurlika koji mi viđamo svakodnevno. Razvezanog jezika je poručio putem malog ekrana da im problem da objasni narodu kako da uvede sankcije Rusiji koja nije narušila teritorijalni integritet Srbije, a ne uvodi sankcije Sloveniji koja jeste narušila teritorijalni integritet Srbije.On se doduše nikada nije vadio na taj mamurluk, ali sada je situacija mnogo jasnija. Idealno bi bilo da nema tog „post festuma“, ali ne može. I zato ga ne treba osuđivati. Naš predsednik nije pijanac, ali se pošteno obrukao, naročito u odnosu sa savetnicom. Uostalom, i on ima pravo da se malo opusti. To što se opušta o našem trošku i na naš račun, to je drugi padež. Za Srbiju bi velika sreća bila kada bi se Vučić posvetio vinima, možda čak i proizvodnji, umesto što vodi državu. Nisam siguran koliko bi uspešan bio, ali bolje je i da zezne neki vinski rod, nego celu državu, što uspešno radi već godinama.