Vesić bi bio milostiviji

Znam, odavno to nije onaj Beograd. Nema mnogo toga što je Beograd imao. Nema više mnogih ljudi koji su ga činili, ali nema ni obeležja, simbola. Zato ima novog gradonačelnika, odnosno pre prinudnog upravnika, njegovog zamenika i gradskog menadžera. Sve troje, pa puta dva, nisu ni do kolena onih ljudi koji su nekada činili taj grad. I opet su oni prošli. Kao da neko kažnjava junački Beograd kada mu za menadžera postavlja Miroslava Čučkovića.

Ako neko misli da je Čučković izbor prinudnog upravnika, koji btw ne zavređuje ni ime da mu se pomene, taj je u debeloj zabludi. Dragi moji Beograđani, to vas veliki šef kažnjava što mu niste dali 60 i kusur odsto na predsedničkim izborima.

Baš je ovaj toliko bitan i moćan da može da odluči ko će da mu bude gradski menadžer. Pita se isto onoliko koliko se i Nebojša Stefanović pitao za Dijanu Hrkalović. Verovatno i manje.

Tek se mi ništa ne pitamo i tako će biti sve dok se ovaj nakaradni izborni zakon i dalje bude primenjivao. Imali smo većinski izborni sistem za lokal, poput normalnih demokratskih država u Evropi, a onda su se "žuti" dosetili da je bolje da se oslone na tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, nego na svoje lokalne kadrove.

Vučić to, naravno, obilato koristi. To je jedna od retkih stvari za koju on nije kriv i odgovoran, ali zloupotrebljava je do maksimuma. I ako se bilo ko zapita odakle ti razni šibicari na gradskim funkcijama, to je samo zbog tog nehumanog izbornog sistema.

Taj Čučković, da se nije poput uplašenog deteta krio iza Vučićeve suknje, nikada posle 2014. godine ne bi mogao ni da pomisli da bude na čelu ponositog Obrenovca. A, eto, pošlo mu je za rukom. I ne samo to, već i da postane gradski menadžer. Od bruke i sramote da neko takav bude unapređen.

Ali, to je danas Srbija. Čekajte samo da vidite sastav buduće vlade Srbije. Češaćemo se i levom i desnom. Lično tipujem, i to javno govorim mesecima, da će novi premijer biti Aleksandar Vulin. Jedino što može da ga spreči da se izdigne na tu funkciju, jeste činjenica da mu je šef dokazana kukavica i da nema petlje da ga postavi na takvu funkciju. A, zaslužio je, nije da nije.

Za razliku od Čučkovića, čije kvalifikacije za funkciju gradskog menadžera i dalje ne znamo, Vulin je najodaniji pripadnik "bratije". Promovisao je, pri tom, šefa u predsednika svih Srba na svetu. Da, Petre iz okoline Velingtona, koji za par hiljada dolara na Novom Zelandu šišaš ovce, i tebi je Vučić predsednik.

Ne samo da te je oterao iz zemlje, nego će i na Novom Zelandu da odlučuje o tvojoj sudbini, jer si Srbin, a i on ti je predsednik.

Vulin kaže sve ono što šef misli, a ne sme da kaže javno, jer ipak vodi malo računa o izgovorenim rečima. Drugačije se mere. Čak i Vulinove kolege iz Čaletovog kabineta, provereno 100 odsto, misle da nešto nije u redu sa njim i onim što priča, ali niko ne sme da mu se suprotstavi, jer znaju da je šefov najomiljeniji. Ti isti koji se čude Vulinu, ne bi se iznenadili da novopostavljeni gradonačelnik Beograda ne krene njegovim stopama i postane novi Vulin umesto Vulina.

Na teške kompromise je pristao. Vesićev kabinet izgleda kao mala Akademija nauke i umetnosti u odnosu na ovo što nam je predstavio novi prinudni upravnik glavnog grada. I Vesić bi imao više milosti prema sugrađanima i ne bi imenovao ovakve likove.

Kada sam već pomenuo Čaleta, novi gradonačelnik se toliko drznuo i rekao da neće otvoriti Prajd manifestaciju čiji je Beograd domaćin i obećao je da će podržati i otvoriti neku drugu – "Dan porodice, 14. ili 15. maja". Živ nisam šta ima na ovu temu da kaže Čale. Novom upravniku grada homoseksualci, izgleda, nešto baš nisu po volji, ali mu nije smetalo to što je jedna gej osoba, premijerka i predsednica beogradskog SNS, obznanila da će on voditi Beograd u narednom, ne znamo koliko dugom periodu.

Posebna priča smo mi, koji ćutimo i sve ovo trpimo. Beograd je izgubio onaj svoj slobodarski duh koji ga je krasio decenijama. Nestao je pod terorom novih besprizornih likova koji su mu ubili svaku volju i želju za slobodom. Ako smo, svi zajedno, bili spremni da progutamo jednog Čučkovića, ko zna koliko šef još može da nas gazi. Ne bi bilo loše malo promisliti o tome.

Nenad Kulačin