Smarač

Smarač te najpre vizuelno fiksira (što mu se uvek vidi po neobično vrcavom sjaju u očima kad te spazi), a onda kreće tehnika udava koju svaki Smarač usavršava na sebi svojstven način.

Smarač najčešće obitava po rođendanima, slavama, veseljima i prigodnim ručkovima. Kada te spazi, na volšeban način nekako uvek sedne do tebe ili preko puta tebe i počne da te vari vanželudačno. Kako ne možeš da se premestiš jer su sva mesta zauzeta, a ne možeš ni da odeš kući jer si tek došao, moraš da slušaš njegovo obrazlaganje tebi o najnovijem procesoru koji je Intel izbacio, o tome zašto danas nema više igrača kao što je bio Piksi, o njegovoj vrloj karijeri hokejaša koja se, avaj, završila prerano povredom zadnje lože, o njegovoj impozantnoj kolekciji LP ploča i albumima rok bendova i tačnim godinama izdanja, kao i opisima izgleda omota na svakoj od njih i ono jednom kad mu je sestra od tetke sredila da uđe u fan pit i izbliza vidi Ričija Blekmora.

Neretko se dešava da Smarač ode korak dalje, pa usavrši tehniku kačenja u društvo u koje inače ne bi bio pozvan. “E idem i ja sa vama, baš super, nikad nisam bio tamo”. Ti nekako misliš da je on ortakov drugar, a ortak misli da je on tvoj drugar, tek Smarač nađe procep u sporazumevanju i prvi stigne sav nasmejan na mesto nalaženja. Tada ide barabar sa vama, kao da se znate iz peska, zapitkuje o svemu o čemu se priča, smeje se i kad ne treba, ubacuje očajne fore i nameće svoju volju kuda da se skrene i gde da se sedne, jer – on je sad naprasno jedan od vas. Na kraju vam svima kaže kako se proveo fantastično, iako se po vašim izrazima lica može pročitati da vam je upropastio dan i još pita kad se sledeći put vidimo i insistira na tome da vam se slučajno ne desi da ga ne obavestite. Ako ne daj Bože, u priči čuje za vaše planove za dalje, sam se poziva i ubacuje u njih.

Smarač dela i virtuelno, preko društvenih mreža. Prepoznaje se po tome što ne ume da prestane da piše i ne prepoznaje prirodnu dinamiku, kulminaciju i smiraj razgovora. Njemu je početak jednako angažovan, kao i sredina, kao i kraj. Šalje ti nasumične klipove za koje je ubeđen da će ti biti zanimljivi, ne konstatuje tvoje neodgovaranje već se nastavlja na sopstvenu poruku po više puta, ume katkad i vic nespretno da ti ispriča iz nevezuše (ili ne daj Bože iskopira sa nekog “smiješnog” sajta) i uvek podrazumeva da imaš vremena za njega. Ovaj tip smarača je zapravo apgrejdovani telefonski smarač koji te je pre ere interneta i mobilnog telefona redovno zvao na fiksni i besomučno ostavljao fantastično velik broj poruka tvojoj mami da mu se javiš kad možeš (ovde jedan njegov drug). Ako se ti zajebeš pa digneš slušalicu, Smarača redovno prepoznaš po njegovoj uvodnoj rečenici: “Pogodi ko je ovde” (brate ne znam ko je i ne mogu da pogađam) “aaaajde bre pogodi”, i slično.

Na kraju važno je reći da za Smarača nema univerzalnog leka. Ako ga izbegavaš, on se često još više naloži pa krene da te vija i juri dok te ne satera u ćošak. Obraza Smarač nema, tako da od finog pokušaja izvlačenja nema ništa. Neki savetuju da čim uočiš potencijalnog Smarača, ti njega treba da počneš da gušiš jer mu to navodno ubija libido. Ali to je mač sa dve oštrice jer Smarač to može shvatiti kao poziv na parenje.

Zato tehnika neutralisanja Smarača koju preporučujem i koja skoro uvek pali je vrlo jednostavna. Kada Smarač krene sa svojim smaranjem, samo ga iznenada prekineš u pola rečenice, pogledaš ga značajno u oči, nagneš se ka njemu i prodereš mu se u lice: “Brate… SMARAŠ!!!