Čigota protiv Golijata

Nasuprot Golijatu, ovakvom načinu ishrane i života stoji Čigota. Ne. nije ovo reklamni tekst. Ovo je priča čoveka koji je zahvalan programu i jljudima koji su tu. Sve o programu manje-više naćićete na sajtu Čigote. Ali evo da vam kažem kako tu u praksi izgleda. Svi smo mi različiti i svima nama prijaju različite stvari. Program se sastoji iz dve šetnje od po sat vremena, vežbi u bazenu i vežbi u sali, koje takođe traju oko sat. Jede se pet puta dnevno, unosi se oko 1.300 kalorija. I to su neki opšti deklarativni podatci.

Zli jezici koji vole da kritikuju ovaj program tvrde da će svako skinuti kilograme ako jede tako malo a pešači najmanje 10 kilometara dnevno. Ti isti takođe kažu da čigotaši kilograme koje ovde izgube brzo vrate kod kuće. Netačno ili nebitno. Prvo, voleo bih da upoznam tipa koji u Beogradu ili nekom drugom velikom gradu šeta 10 do 15 kilometara dnevno, svaki dan. Ima ih i ja im se divim ali su retki. Drugo, moj rodni grad je na moje očajanje uglavnom na jednom od prvih pet mesta po zagađenosti u svetu.

Ovde se šeta na hiljadu metara nadmorske visine, a strujanja vazduha su stalna. Dakle, brda i šume Zlatibora, a posebno one oko samog hotela Čigota prosto mame napolje. Umalo da zaboravim, hotel je smešten na tačno 1.000 metara nadmorske visine. U slučaju vremenskih nepogoda, može se šetati na najsavremenijim trakama u fitnes sali, uz podršku sjajnih rekreatora, među kojima će moj prijatelj Vlada, da vam objasni sve što vam nije jasno. Zato što je Vlada profesor, kao i mnogi drugi na ovom mestu. Ok nije baš završio političke nauke, ali to mu je prirodni dar.

Što se mene tiče, mogao bih reći da već imam titulu starog čigotaša. Znam staze i bogaze, sa sobom uvek imam telefon, za ne daj bože i 500 kinti da dozovem taksi ako ne umem da se vratim kući. Srećom to se još nije desilo. Telefon i slušalice su obavezni rekviziti šetnje jer uz Đoleta, Pilote, Valjak ili Dugmiće, brda se savlađuju lakše.

Pijem puno tečnosti, naročito čaja, koji je sa limunom u neograničenim količinama dostupan svima nama na programu. Pod lekarskim smo nadzorom i njihovim odobrenjem. Lično ne stižem u bazen jer prelazim oko 15 kilometara dnevno, ali ko želi, popodne je slobodan za rekreativno plivanje. Spa centar takođe.

I znaš šta je mnogo dobro, hrana je takva da nikad nisam gladan. Nutricionisti koji su stalno u sali za vreme obroka to definitivno sjajno osmišljavaju. A naravno, uvek su tu da nešto nekom dodaju, promene... Meni lično to nije trebalo. Jedem sve po programu i ništa van toga. Šetam, spavam, pijem čaj i razmišljam o svemu i svačemu. Jer Čigota nije samo mesto gde se boriš za fizičko zdravlje, već prostor za mentalni reset.

Medicinski deo je sjajan. Cene medicinskih usluga (govorim o privatnim klinikama) niže su nego u Beogradu, ali ne sme se zaboraviti činjenica da ovde rade vrhunski doktori, kardiolozi, internisti, endokrinolozi, doktori nuklearne medicine... A sve obaviš tu u papučama, ne tražiš parking.

Da ja sam im zahvalan puno. Branka je smanjila šećer, a ja kilograme. Dakle hvala vam za zdravlje, dragi prijatelji. I da bih odslikao atmosferu ovde, događaj od juče. Dođem iz šetnje skidam se onako znojav u sobi, nema mi spomenutih 500 kinti. Reko jebiga, garant su ispali negde u šumi, dok sam na telefonu posle Đoleta tažio Valjak. Istuširam se, sredim i siđem da popijem čaj pre večere u baru.

Prilazi Slađa, šarmantna, pristojna žena koja tu radi i kaže "Braco, da nisu Vama ispali 500 dinara, tu sam ih našla gde ste Vi sedeli?" Reko Slađo jesu, ja ih već prežalio. Vraća mi ih, reko podelićemo ih. Kaže što? Pa reko, mogla si da ćutiš. Kaže: "au, pa nisam ja takva".

Znam, niko ovde nije takav. Zato stalno i dolazim.

Ne, nisam ovde pisao o teškoćama Čigote. Na nama je da je sačuvamo. Jer to jeste naš brend i naše blago. A narod koji ne vodi računa o svom zdravlju nije nikakav narod.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)