Slobodan Prvanović: Ružičasta fleka

Da je od Srbije kao države, posle sveopšteg uništavanja svih institucija od strane aktuelnog režima, ostalo išta više od običnog šuta, ova televizija bi odavno bila trajno ukinuta, a mnogi sa nje procesuirani.

Ali, kako nakaradnom banditskom režimu pristaje i odgovara nakazna televizija, Pink je postao centralni medijski i propagandni servis vrhovnog pacijenta i njegove bande. Svaki pristojan i razuman žitelj Srbije, koji je imao makar malo prilika da se upozna sa profesionalnim i kvalitetnim novinarstvom, ne može da gleda Pink bez osećaja krajnjeg gađenja.

Upravo zato, da bi ova televizijska kanalizacija mogla da indoktrinira građane Srbije u korist vladajuće klike, gušeni su i sputavani slobodni mediji, tako da mnogi u Srbiji, ne znajući za bolje, misle da vonj koji Pink širi medijskom sferom nije tako oduran. Nakon oslobođenja Srbije, neki sa Pinka će morati da odgovaraju zbog kršenja propisa koji pravno regulišu elektronske medije, a mnogi će, zbog ogrešenja prema građanima, biti predmet lustracije.

U opozicionom (pravom opozicionom) delu političke scene poslednjih nekoliko dana se vodi diskusija da li treba prihvatiti poziv da se ode na Pink i tamo učestvuje u debatnim emisijama ili da se tamo predstavi program u okviru predizborne kampanje. Sa tim u vezi, treba jasno razlikovati one koji u izbornu borbu ulaze kao pojedinci od onih koji su u vrhovima relevantnih opozicionih stranaka.

Konkretno, mislim da bi odlazak na Pink predsedničkog kandidata generala Ponoša mogao da bude viđen kao njegov vojnički potez. Ulaskom u blatnjavi politički rov on, na izvesan način, prilaže svoju individualnu žrtvu dobrobiti Srbije i njenih građana, kojima bi pokazao alternativu ovom zlu.

Iako je predsednički kandidat koalicije, on nastupa kao individua. Ako je tako, onda mu se ne može zameriti što je odlučio da tamo ode. Na drugoj strani, potpuno je drugačija situacija kada su u pitanju lideri i ugledni članovi opozicionih stranaka, koji zastupaju i predstavljaju organizaciju kojoj pripadaju. Apsurdno je da se neko od njih pojavi na Pinku i učestvuje u njihovim političkim brlozima.

Opozicioni karakter neke političke organizacije definiše se prezrenjem spram Pinka! Ne može se biti opozicioni lider, a ne prezirati sve što Pink jeste i šta predstavlja. U tome je, mada nenapisana, okosnica programa svake opozicione organizacije.

Da li bih ja lično ugazio u Pink? Da, naravno, jer ja nisam lider neke organizacije, a iskoristio bih priliku da, u par minuta, njima tamo kažem ovo što sam ovde napisao. Ne bi bilo prikladno reći da bih im to rekao pravo u lice s obzirom na to da oni tamo nemaju obraze, pa samim tim nemaju ni lice. Adekvatniji termin bi bio taj da bih im to uradio direktno u glavu, a onda bih otišao da se dezinfikujem.

Na kraju, a što se tiče predloga da se zgrada Pinka posle oslobođenja sruši, smatram da ta zgrada treba da ostane da nas opominje i podseća na ovaj sramni trenutak u našoj istoriji. Umesto rušenja, a nakon ukidanja Pinka, bilo bi mnogo bolje da ona postane upravna zgrada gradske kanalizacije, a to zato što su zaposleni u kanalizaciji najstručniji za to šta treba raditi sa onim što tamo zateknu.

Slobodan Prvanović