Sokolova ruka

Odmah sam shvatio da sam upravo umesto sebi - kupio državi barem jedne i po Cat cipele i da nije trebalo da se predomišljam jer pre ili kasnije u ovoj zemlji đavo u vidu nameta i ranih drugih otimačina dođe po svoje i nosi, a ti što si kupio - kupio si, a što nisi, ode u vetar i onda plači.

A onda sam primetio i da tviter čaršija uveliko raspreda o tome da su računi nelogični i da su cehovi za utrošenu električnu energiju svima veći po 30 ili 40% i to me navelo da pitam i prijatelje s FB kako stoji stvar što se tiče računa kod njih i dobio sam isti odgovor. Dosta njih, takođe, tvrdi da su im računi za struju veći za 30 ili 40 procenata. Razmišljao sam da idem i da se žalim EPS-u zbog svega, ali se setih priče mog školskog druga Srđana Milivojevića koji stalno govori da „i Nikola Tesla da vaskrsne, ne bi mogao da shvati kojom logikom EPS naplaćuje i obračunava potrošenu struju“, pa sam digao ruke od te ideje jer mi je sasvim dovoljno da me ojade, a da bi mi previše bilo da još preganjajući se s njima i žaleći se, ispadnem pride i glup.

I naravno da je moralo odnekud da se ispegla šteta od par stotina (do milijarde) evra koju je Grčić napravio ložeći blato u TENT-u i to sada očigledno stiže na naplatu. Ljudi na vlasti su poput dece, i kao onomad kad neko detence mami i tati napravi račun za telefon od nekoliko hiljada evra jer je zvalo hot – lajn, pa solidarno celo preduzeće skuplja pare da se dug plati, da familija ne proda kuću na doboš, tako da je sasvim u redu da se nekom poput Grčića, koji je sa Predsednikom imao iste snove i iste vizije (da ne kažem fantazije) oko TENT-a, sada pomogne i isplaća se sva šteta što je poražavajuća nestručnost napravila. Sad kad se ispostavilo da je ideja bila propala stvar u startu, jer je očekivati da će čovek čija je profesija bila pečenje prasića i ostalih brava u pečenjari „Fantazija“, biti adekvatan direktor TENT-a, bila totalna utopija i da je sada red na nas da budemo ljudi i da budemo solidarni da gosn’ Grčić ne ode pod led i da sačuvamo čoveka od svake odgovornosti i pokore sem političke (jer ga je na tu odgovornost pozvao lično Predsednik).

Na ovu priču oko kupovine cipela i tome da je lovu koju sam hteo da potrošim na to „pojela maca“ u vidu EPS-a, nadovezuje se i još jedna priča. Naime, iz jednog tužnog razloga, krenuo sam u unutrašnjost autoputem prema Nišu, gde sam natrčao na policijski presretač koji me oglobio sa dodatnih 5.000. Moram priznati da su se policajci čak i sažalili na mene i moju ženu kad su čuli kojim povodom idemo tamo gde smo krenuli, pa su čak počeli i da se pravdaju: pa dođite da vidite, evo, vozili ste 152. Ma u redu, rekoh, verujem vam. Na kraju mi rekoše da neće biti kaznenih poena i poželeše i sretan put, pa kretoše autoputem da presreću dalje.

Sve u svemu, OK je policija bila, bili su fer i to se mora priznati, konačno zajedno se krčkamo u ovom sosu, i tek sve u svemu na one pare koje moram da platim EPS-u nadovezalo se i ovih 5.000 što znači, poštovani čitaoci, da i uz raznorazna poskupljenja svega i svačega ja uveliko vraćam s kamatama ono što mi dopalo na „poklon“ od države u vidu „helicoter money“.

I konačno, pošto ovde svako ima snove i vizije, pa i Grčić (a on baš ima fizionomiju snevača i idealiste), evo imam i ja jednu viziju i san: pošto već postoji takozvano „sokolovo oko“ koje vas globi kad se parkirate gde ne smete, ja bih voleo i snevam da se konstruiše i stvori u eri robotike i elektronike i nešto što bih ja nazvao „sokolova ruka“ a što bi takođe punilo budžet! To bi bilo vozilo na kome bi bio robot - dugačka ruka, koje bi u ime države presretalo ljude po ulici i sa ruku im skidalo satove, prstenje, nakit, sa vratova zlatne lančiće, a iz džepa „mažnjavala“ novčanike, jer znate kako, nas ova država pljačka godinama, ako ne i decenijama, pa zašto nas ne bi i džeparila!?

Jer kakve veze ima, neka smo mi živi i zdravi, pa neka pljačka država kako i koliko hoće, jer ovde će uvek biti para. Konačno ovde svaki čas bacaju pare iz helikoptera, pa kakav problem za nas ovoliko bogate i u zlatnom dobu to državno mažnjavanje uopšte može biti?!

Nikakav, eto kakav.

Jovan Marinković, akademski slikar