Sretenje

Kako nas Bog dao nezrele, reaguje se na prvu loptu uz obaveznu psovku i nipodaštavanje jedne velike ideje i žrtve zbog kompromitacije jednog političkog mrtvaca. Koliko je samo glava palo za tu ideju, krvi proliveno, batina izdržano, bubrega pomereno, kakva su nam pluća od raznih otrova a samo smo želeli da udahnemo slobodu.

Ovaj čovek više ne postoji, on misli da hoda zemljom a zapravo nije ni svestan da je senka, ništa, nula. Ideju nije osmislio već je nasledio i samo bio lučonoša, ali je kao i onaj prvi lučonoša pao u najdublji mrak. Ideja je besmrtna, menja oblik, prilagođava vremenu ali nikada ne nestaje, kao materija. On je prodao veru za večeru, kako je sam voleo da druge optužuje, ali mi koji smo ostali gladni te večere nastavili smo da živimo sa idejom u grudima.

Od Svetog Save, Svetog kneza Lazara, Kosova preko Karađorđa i Miloša do danas ta ideja živi. Najsvetlija misao nacionalne, kulturne, ekonomske a najpre moralne obnove, bila je naša zvezda vodilja. I pored onih koji su otpali i proneverili, mi u srcima i dalje nosimo tu ideju. Neka nikoga ne čudi što su najumnije srpske glave, toliko akademika i intelektualaca govorilo isto što i Vuk Drašković u to vreme. Isto su mislili ali su imali problem sa njegovim karakterom.

Znali su da je slabić, da je kukavica, ali ipak nisu bili smeliji od njega pa da preuzmu barjak i budu nosioci te ideje. Da je neko bio hrabriji od njega, danas ne bi bilo ovoliko bede oko nas, bežanije na sve strane i ovo bi bila mnogo lepša zemlja za život.

I za vreme turskog i svakog drugog ropstva ta ideja je bila putokaz. Da nije bilo te ideje nakon srednjovekovne smrti ne bi bilo vaskrsenja pod Karađorđem. Ne bi jedan malobrojni narod na Balkanu, narod drugoga reda u velikoj imperiji, krenuo u oslobođenje i za jedan vek od raje postao gospodar na sopstvenoj zemlji. Velikoj zemlji na čijem je čelu bio praunuk istog Karađorđa koji je započeo i pokrenuo sve. Nesretni Vuk Drašković je i napisao svoj nakaradni pogled i tumačenje života velikog kralja Aleksandra. Novac od knjige i serije se slivao a ideja je ostala negde daleko na putu gde i njegova duša. On je sad samo jedano zombirano piskaralo.

Naši stari su znali, prenosili sa kolena na koleno i dočekali slast slobode. Naučili nas šta znači biti svoj na svome. Naše je da isto učimo buduća pokolenja i nadamo se da će prepoznati Vitlejemsku zvezdu koja osvetljava put. U suštini to je ideja susreta čoveka i Boga. Ovaploćenja i Vaskrsenja.

Srećano vam Sretenje, srećan Dan državnosti.

Predrag Aranđelović, istoričar