Referendum na ledu

Pre njih istorije nije bilo, ni Srba, ni leda, ni referenduma. Dan za DA ili NE, šekspirovski važan i tragičan. Drugačiji i isti. Drugačiji, jer daje iluziju da birate, isti, jer ne možete da ostvarite to pravo na izbor, makar prividno.

Sloboda kretanja zagarantovana građanima izgleda nije zagarantovana uvek, bar ne kad se sneg mučki, iznenada, neplanirano, usred januara kad mu vreme nije, ispreči na putu izbora. Bukvalno na putu. To što nisu raščistili puteve kako bi građani došli do izbornih mesta, predstavnike vladajuće stranke nije omelo da upute sledeću poruku: „PODSETNIK – izađite na referendum i glasajte DA!

Za nezavisno, pravično i odgovorno sudstvo.“ Nažalost, ne žive svi građani u najprometnijim ulicama ili ulicama u kojima dane do zaslužene robije odbrojavaju funkcioneri vladajuće stranke; neki građani, manje bitni i manje jednaki, neukaljani naprednim funkcijama i sendvičima, tavore u neraščišćenim uličicama. Vlast im je pružila zimsku idilu napredne bajke, ali ne i mogućnost da izađu na birališta na koja ih besramno poziva.

Zbog toga je jedan građanin, Slobodan S., predsedniku uputio sledeću poruku: „Uvaženi predsedniče, mi, stanovnici Ulice Janka Katića u Vrčinu, vrlo rado bismo izašli na današnji referendum, ali nismo u mogućnosti jer nam je ulica neprohodna. Veliki pozdrav!“

U zemlji mogućnosti i sloboda, slobodni ste da budete okovani snegom i ledom, u beogradskoj opštini, na 16 km od Terazija, i imate mogućnost da se obratite Bogu. I vlasti koja ne čuje. Ili se pravi gluva, godinama.

Marija Starčević, profesorka srpskog jezika