Boško Obradović nedeljom: Zašto treba izaći na referendum 16. januara?

Na referendum 16. januara treba izaći uprkos svim nedemokratskim uslovima u kojima se održava! Iz srpskog inata, ako ništa drugo! Ne damo Ustav, ne damo svetinje, ne damo Srbiju! Srpski Ustav nije na prodaju, kao što nisu ni Kosovo i Metohija, ni srpska zemlja, voda i životna sredina uopšte. Ovo su dovoljni motivi za sve građane Srbije koji drže do svog nacionalnog i građanskog dostojanstva da izađu na referendum i jasno i glasno kažu ne nametnutim ustavnim promenama. A i drugih razloga je mnogo.

Najavljene ustavne promene se odvijaju u potpuno nedemokratskoj atmosferi. Pokrenute su u jednopartijskom parlamentu bez opozicije i bez javne rasprave, primenjena je krajnje loša demokratska praksa da se Zakon o referendumu menja dva meseca pre referenduma, i to čak dva puta, a trenutna referendumska kampanja je u svemu suprotna onome kako bi ona trebalo da izgleda. Manje od mesec dana pre referenduma vlada potpuni medijski mrak, u javnosti ne može da se čuje strana protiv, a vlastima je očito stalo da tako i ostane, i da se o referendumu što manje priča, kako bi ga što lakše i skoro u tišini i tajnosti sproveli.

Paradoksalno, sve ovo su upravo razlozi zašto da se na referendum baš izađe i glasa PROTIV promena Ustava i ovakve nedemokratske procedure. Drugo, i sama promena Ustava u oblasti pravosuđa dolazi kao ucena iz EU, a mi nismo kolonija da bi nam stranci menjali Ustav. Tačno je da imamo problem sa prevelikim uplivom izvršne vlasti u izbor sudija i tužilaca, ali ne vidim rešenje u tome da se taj izbor izmesti u ruke stranaca, sudskih i tužilačkih dinastija i klanova, ili nekakvih novih partijskih komisija izvršne vlasti koje su predviđene ovim amandmanima? Generalno, smatram da u ovom trenutku ne smemo dozvoliti samoupravljanje ovakvom korumpiranom i kriminalizovanom
pravosuđu u Srbiji, a jasno je da bi oni najviše voleli da mogu da biraju sami sebe i budu nezavisni od bilo kakve kontrole. Da se razumemo, pravosuđe treba da bude
nezavisno, ali ne može da bude neodgovorno i korumpirano, i zato narodni predstavnici u Narodnoj skupštini moraju da imaju mehanizam da ga kontrolišu, ili samim građanima treba dati mogućnost da direktno biraju sudije i tužioce na izborima.

Ono što svakako nije rešenje da ovako korumpirano pravosuđe, izvršna vlast i stranci koji stoje iza delova našeg pravosuđa biraju sudije i tužioce koji onda postaju država u državi koju niko ne kontroliše već rade šta hoće. Treće, ako olako prođe jedna promena Ustava, onda će se vlast osiliti i krenuti i sa nametanjem drugih planova na kojima rade godinama unazad. Zato je narodno izjašnjavanje protiv ustavnih promena danas brana režimskim idejama da sutra izbace preambulu o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu Srbije iz Ustava, ili da nam nameću naseljavanje migranata, obaveznu vakcinaciju, stalne kovid ausvajse ili otvaranje rudnika litijuma i zagađivanje naše životne sredine. Zato svi koji su za očuvanje KiM u sastavu Srbije, svi koji su za sprečavanje protivzakonitog ulaska migranata na našu teritoriju, svi koji su za pravo na izbor po pitanju vakcinacije, svi koji su protiv kovid propusnica, kao i svi koji su protiv Rio Tinta, treba obavezno da izađu na referendum i glasaju protiv ustavnih promena koje mogu da otvore prolaz za druge ovakve režimske planove.

Čujem i razne kontraargumente onih koji pozivaju na bojkot referenduma, što smatram apsolutno pogrešnom predajom bez borbe koja odgovara jedino Vučiću. Da, "referendum se odvija u krajnje neslobodnim uslovima", ali takvi će biti i sledeći izbori, pa na njih izlazite. "Vučić će moći da pokrade glasove jer nemamo članove referendumskih odbora" – nije tačno, jer po Sporazumu o unapređenju uslova za održavanje izbora opozicija ima člana i zamenika člana svih referendumskih odbora, dakle, najmanje dva svoja predstavnika na svakom biračkom mestu, što znači da samo od nas zavisi da li će biti krađe ili ne. Uostalom, ako smo jedinstveni - možemo da izađemo na ulice i blokiramo glavne saobraćajnice tražeći da na referendumu imamo polovinu članova svakog referendumskog odbora za našu stranu protiv. Isto to moramo da tražimo i na medijima. To, dakle, zavisi od našeg jedinstva, spremnosti i hrabrosti, a ne od Vučića.

Konačno, i na izlaganja pristalica bojkota referenduma može se uložiti prigovor da oni zapravo ne smeju da izađu na referendum zato što se plaše šta će im reći komesari iz EU koji podržavaju Vučićev režim, a za neke se može čak posumnjati da time što bojkotuju referendum rade za Vučića kome odgovara što manja izlaznost i da nekako uspe da provuče ovaj medijski nevidljivi referendum. Još jedna veoma važna stvar: Vučićev režim nas ne očekuje na tom referendumu. Oni sve spremaju da na nepošten način probaju ponovo da pobede na izborima 3. aprila, ali za referendum nisu spremni niti mogu na isti način da izvrše pritisak na svoje birače dva puta u dva meseca. Niti njihovi glasači shvataju o čemu se tu radi na referendumu niti imaju motivaciju da izađu i glasaju da.

Sa druge strane, svi mi koji smo protiv Vučićeve vlasti imamo ogromnu motivaciju da izađemo i kažemo ne – ne Vučiću, njegovom nedemokratskom i korumpiranom režimu, ne promeni Ustava, NE daljoj rasprodaji Srbije, NE stvaranju od Srbije kolonije i deponije, ne ukidanju naših osnovnih ljudskih prava i sloboda. Sve što ste ikada imali protiv Vučićeve vlasti - kažite mu to lično na velikom narodnom izjašnjavanju 16. januara. Ima li veće motivacije za izlazak na referendum od mogućnosti da ujedinjena opoziciona javnost, svako iz svog razloga, glasa protiv Vučićeve vlasti i promena Ustava koje nam nameću?

Uspeh glasa protiv aktuelne vlasti na referendumu može biti veliki iskorak za opoziciju za nastupajuće izbore. Tog 16. januara možemo proveriti naše čuvare kutija na biračkim mestima i još spremnije dočekati izbore. Ako se režim bude usudio da krade i namešta rezultate referenduma možemo svi zajedno ustati protiv toga kao što smo svi zajedno blokirali glavne putne pravce u Srbiji zbog Zakona o eksproprijaciji i Rio Tinta. Vučićev poraz na referendumu može najaviti i ubrzati njegov poraz i na izborima 3. aprila. Zar to nije dovoljna motivacija da izađemo na referendum 16. januara i kažemo ne?

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri.