Kineski Goli otok u Srbiji - II deo

Nazovi "kineske investicije" u Srbiji, koje su zapravo skupi krediti i sumanuto deljenje nacionalnog blaga na poklon kineskim kompanijama (i ne samo njima), nastali su potpisivanjem bilateranih ugovora između Republike Srbije i Narodne Republike Kine. Dogovorno, ili prećutno, ali svakako netransparentno, deo tih ugovora očito omogućava da suprotno Konvencijama UN-a o pravima čoveka i ostalim relevantnim međunarodnim dokumentima, najveći broj kineskih radnika čine osuđeni zatvorenici, koji su na ovaj način sklopili neki njima znani i potencijalno korisni dil o izdražavanju kazne na koju su osuđeni u NR Kini.

Gde su osuđenici, tu su i zatvorski čuvari, straža, koju smo u više navrata imali prilike da gledamo kako na sve načine pokušava da spreči novinare da dopru u tajne kineskih radnih logora u Srbiji.

U "odbranu" radnji protivnih međunarodnom pravu i domaćem zakonodavstvu, histerično je skočio glavni dizajner i profiter, Aleksandar Vučić, ali oglasila se i ambasador NR Kine u Srbiji, Njena ekselcija Čen Bo, koja je izjavila da "ambasada od svih kineskih kompanija zahteva da se pridržavaju zakona i propisa Srbije i da sa radnicima postupaju u skladu sa ugovorom", dodavši da "nadležni resori Srbije ne smatraju da u kineskoj kompaniji ima navedenih teza pojedinih medija", kao i to da "lažne informacije nikad nisu prihvatljive", te "treba pročitati izveštaje kineske kompanije".

Koliko je bila iskrena videli smo ovih dana kada su vijetnamski radnici krenuli da bivaju premeštani u humanije životne uslove, a čak jedan (!) je dobio nazad svoj pasoš. Čen Bo u najmanju ruku duguje izvinjenje novinarima, ali i svim građanima Srbije, zato što je insinuirala da smo kolektivni lažovi. Da li je ovo tzv. "maligni kineski uticaj" - ne znam, to neka oni razmatraju, ali ovakvo njeno nastupanje treba da nas zamisli u kakvim životnim i radnim uslovima svoje kažnjeničke dane provode kineski radnici u Srbiji, kada ovako prolaze "slobodni"Vijetnamci?

Da se podsetimo da je bilo štrajkova baš tih kineskih radnika i da su ugušeni, pretpostavljamo kako. Da na svetlost dana ne bi isplivalo šta se sve dešava, ružičasta magla odmah je obavila ulaz Linglonga, gde su kineski "radnici" odigrali patetični performans za nacionalne frekvencije. Sećamo se sličnog propagandnog materijala Gebelsove mašinerije, koja je kamerama beležila razdragane logoraše Aušvica i Mathauzena, a naročito notornog propagandnog filma iz Teresienštata (Theresienstadt) u Češkoj.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima, Međunarodna konvencija protiv torture i drugog okrutnog, nehumanog i degradirajućeg kažnjavanja, UN Standardi o tretiranju zatvorenika, UN Rezolucija o osnovnim principa tretiranja zatvorenika i na desetine sličnih međunarodnih dokumenata, obavezuju potpisnike na poštovanje prava zatvorenika.

Za NR Kinu ne znam, ali Srbija je potpisala sve ove dokumente, koji su time postali neraskidivi i obavezujući deo domaćeg zakonodavstva. Jedno od najvažnijih prava je da osuđenici ne mogu izdržavati kaznu na teritoriji druge države, do one u kojoj su osuđeni, osim ukoliko to nije predviđeno potvrđenim bilateralnim ugovorom i dobrovoljnim pristankom osuđenika (npr. sa "Haškim" tribunalom).

Koliko je poznato, ne postoji nijedan javni bilateralni sporazum takve vrste između Republike Srbije i NR Kine. Domaće zakonodavstvo ne poznaje pravnu osnovu po kojoj bi Srbija kroz investiciono "ulaganje" stranog kapitala omogućila "ulagaču" da na gradilište dovede svoje osuđenike, a u cilju smanjivanja troškova radova i podizanja konkurentnog potencijala prema trećim tržištima.

Nečuveno kršenje ljudskih prava, međunarodnih rezolucija i konvencija, kao i domaćeg zakonodavstva, tipični je produkt samovlašća i trgovine uticajem, koja za cilj ima lično bogaćenje svih učesnika kroz raspodelu "nagrade za uspeh" (success fee). Kreditna politika paralisala je nadležni segment domaćeg zakonodavstva na takav način da sudski i inspekcijski organi Srbije nemaju pristup stranim kompanijama na teritoriji Srbije. Zato domaći i strani radnici postaju moderni robovi neoliberalnog kapitalizma. To je jedan od glavnih indikatora korupcije i diktature i osnovni parametar stepena gušenja ljudskih prava i sloboda.

Šteta međunarodnom ugledu Srbije i njenom opredeljenju ka EU integracijama je nemerljiva. Sektopartijska neoradikalna trulež sa svojim julovsko-socijalističkim puderom, u svojoj bahatosti sve ređe se umiva, tako da već viđena prljavština prekriva Srbiju i vraća nas u njihove devedesete, doba sankcija, pljačke, ubistava i bezumlja.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN