Nevine žrtve izdajničke politike

Ali nije kriv T.P. što sudi po zakonima "države", kojoj je sa ostalih četrdeset jednim srpskim sudijom i tužiocem položio zakletvu "Republjik Kosovi", već oni koji su ga podstrekavali i naterali da to uradi - Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Vladina kancelarija za KiM i "Srpska lista". To su izdajnici koji su do pre neki dan javno pozivali i organizovali kolektivno glasanje kosovskih Srba na ilegalnim separatističkim izborima, suprotno Ustavu i zakonima Republike Srbije, suprotno Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravu, čime su počinili teška krivična dela iz KZS, čl. 305-321, koja se gone po službenoj dužnosti, gde su trebali da reaguju TOK i RJT.

Više nije važno to što kompletan "sudski" proces ne poseduje nijedan dokaz o Đokićevoj "krivici", što je glavni svedok optužbe kao izvršioca identifikovao drugo lice, što su posle zakonskog roka "pronađeni" novi svedoci koji su lažno svedočili, što je advokat za presudu saznao iz novina i što je ni do danas nije dobio.

Važno je to da je Zoran Đokić neprekidno živeo na AP KiM do 2015. godine, a u Peći gde je navodno ubijao komšije Albance, bivao stotinama puta, radivši pri tome u dva "ministarstva Republjik Kosova", desetak lokalnih NVO-a, te bio zvanični predstavnik srpske zajednice na sastanku sa Hilari Klinton. Dakle, tipičan primer "integrisanog" Srbina i par ekselans produkt izdajničkog Briselskog sporazuma. Tako prolaze "integrisani" Srbi kojima bezbednost, ostanak i opstanak garantuju Alesandar Vučić, Kancelarija za KiM i "Srpska lista". Tako prolazi i Ivan Todosijević.

Ali, da ne bude zabune, nije Đokić ni prva, a verovatno ni poslednja nevina žrtva izdajničke politike "integracije". Po mojim podacima, u poslednje skoro tri godine, za navodne ratne zločine nad Albancima, osuđeno je šestoro Srba i jedan Rom. Taj Rom, državljanin Republike Srbije, Skender Bisljimi iz Kosovog Polja, osuđen je na 10 godina zatvora, ali je pre nekoliko dana preminuo u bolnici u Prištini, navodno usled iznenadnih srčanih smetnji.

O tome se niko ovde nije oglasio, ali zato jesu pozivali na izlazak na "kosovske izbore", za državu koja sistemski i sistematski istrebljuje kosovske Srbe i ostale nealbance, naše državljane. Ne smeta im ni što je Todosijević osuđen zbog verbalnog "delikta", ni što ROSU orgija na severu AP KiM. Važan je Vučićev kvorum Kurtiju.

U suštini, zaštita kosovskih Srba može biti veoma brza i efikasna. Svakog puta kada se desi bilo kakav napad na Srbe, ta nazovi "Srpska lista" treba da obori "kosovsku Vladu" čiji je stalni koalicioni partner i čuvar kvorumskog ključa. Posebno nepopravljivu štetu "nezavisnosti" naneo bi sveopšti srpski bojkot izbora i institucija. Pošto to ne smeju da rade, do koske je ogoljena Vučićeva izdajnička koaliciona saradnja sa separatistima i OVK ratnim zločincima, kao i služanjstvo gazdama.

Izdajnik preko svojih infantilnih kadrovskih rešenja pri Kancelariji za KiM, omogućava neprekidni rad kosovskih Albanaca na relativizaciji zločina nad Srbima koje su počinili Tači i ostali. Pokušaj albanskog izjednačavanja brojnog stanja počinjenih zločina na obe strane ima za cilj da osim sprečavanja povratka izbeglih i prognanih Srba, održi kontinuitet satanizacije sveukupnog srpskog nacionalnog korpusa, čime nam nanose ogromnu štetu u svetu, a legalizuju "Žutu kuću".

Jedini način da se ovome stane na put je kreiranje "nove realnosti" na terenu, a to znači povratak srpske kontrole na severu AP KiM i izlazak Srba iz svih institucija, jer kao što vidimo tamo za šaku dolara rade u korist sopstvene štete. Aleksandar Vučić nije državnik tog kapaciteta i sposobnosti. Zato mora što pre da ode.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN