A šta stvarno kažu istraživanja

Ne želim da ulazim u motive svih koji pokušavaju da ospore želju Beograđana da promene režim koji ih laže, krade i vara ali moram da ukažem na tri pojave koje su važne za shvatanje atmosfere u društvu. Ako bi analitičari, zaljubljeni u sopstveno mišljenje, obratili pažnju na te brojeve možda bi postali svesni atmosfere u društvu koju najbolje opisuje rečenica koju sve glasnije čujete u Beogardu, ali ne samo u Beogradu  – ovo više ne može da se izdrži.

NALAZ BROJ 1

Da Vučić i njegova ekipa ne mogu da povedu ka napretku smatra 42% Beograđana, samo 12% veruje da mogu, 30% kaže donekle dok 16% ne zna šta da kaže. Da pojasnim, ni Vučićevi glasači više ne veruju da je ovaj režim sposoban da obezbedi ljudima bolji život i napredak. Ovi rezultati još više dobijaju na značaju ako naglasimo da 23% građana smatra da napredak može da obezbedi zajednička akcija stranaka, sindikata i NVO. Da ka napretku vodi udružena opozicija misli 21%. Ovi brojevi nedvosmisleno govore da je tvrda podrška režimu u Beogradu samo 12%, dok opozicija praktično ima dvostruko više tzv hrad-core birača.

NALAZ BROJ 2

Veoma važan set pitanja o tome kako se građani u Beogradu informišu o politici doneo je nekoliko iznenađenja. Prvo je vezano za gubitak primata velikih televizija, odnosno televizija sa nacionalnom frekvencijom koje su po nalazima svih relevantnih domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija pod kontrolom režima. U takvim okolnostima najveći broj Beograđana, njih 42% informacije traži na društvenim mrežama i portalima, dok je procenat onih koji se informišu preko RTS, PINK-a, Prve, Hepi TV i ostalih pao na 32%. Profesionalne kablovske televizije, poput N1, Nove S kao izvor svog informisanja navodi 26% građana. Druga činjenica koja iznenađuje je slom poverenja ljudi u novine. Poplava režimskih tabloida i mržnja koja se potencira u tim izdanjima je obesmilila štampane medije i dovela do toga da se samo 5% građana informiše preko prikrivenih režimskih glasila poput Blica, Politike, Večernjih novosti, 5% kao izvor informisanja navodi tabloide napravljene da uništavaju živote ljudi poput Informera, Aloa, Srpskog telegrafa... Ako ovome dodamo rast broja ljudi koji ne veruju više nikom već se informišu kroz razgovore sa porodicom, kolegama, prijateljima, kumovima na 10% jasno je da su propagandisti u režimskim medijima izgubili bitku protiv istine. Dugogodišnje kreiranje lažne slike dovelo je do potpunog kolapsa poverenja u tradicionalne medije, a onda i u režim koji ih kontroliše.

NALAZ BROJ 3

Kada govorimo o raspoloženju građana važno je da napomenemo tri emocije. Prva je vezana za nadu da će uskoro biti bolje. Nju danas oseća 32%, a 2016. godine ovaj vid emocije imalo je 43% ispitanika. Broj onih koji se osećaju nemoćno je sa 14% iz 2016. godine pao na 9%, a za pet procenata je porastao broj građana koji su spremni za učešće u promenama i danas je on 14%. Ovi brojevi pokazuju da je većem delu Beograđana svega preko glave.

Sve tri grupe indikatora o atmosferi u društvu koje sam apostrofirao su zapravo dovele do toga da 55% Beograđana ne podržava ovu vlast i želi promene. Ukoliko opozicija odluči da izađe na izbore mnogo je onih kojima će se crveneti obrazi početkom aprila. Ali to neće biti dovoljno, oni koji su zloupotrebljavali rezultate istraživanja, u nebo podizali rejtinge režimskih stranaka, a različitim trikovima pokušavali da umanje rejting opoziciji će morati da odgovaraju. Baš kao što su odgovarali i završili u zatvoru oni koji su to radili u Grčkoj. Baš kao šte će odgovarati oni koji su za račun kancelara Kurca, kome je Vučić samo nekoliko nedelja pre pada pekao biftek i delio odlikovanja, radili to u Austriji.

Branko Miljuš, izvršni sekretar Političkog saveta Stranke slobode i pravde