Festival profitabilne smrti

Sajam knjiga nije mogao biti održan jer je rizik od širenja Korone prevelik, ali sajam naoružanja je morao biti održan, jer kako bi se inače talili Vučić i Stefanović. Konflikt između Vučića i Stefanovića je izbio onog trenutka kad je Vučić pružio šape ka novcu od izvoza oružja, koji su Stefanovići čvrsto držali u svom zagrljaju. U kontra udaru, Stefanović je uz podršku sa strane opalio po biznisu koji kontrolišu Vučići, pa je tako pala Jovanjica. Mržnja je eskalirala, ali karte su pata, jer zalogaj je previše mastan da bi iko odstupio.

Vučić i Stefanović nastaviće da se prstiju zamočenih u marmeladu gledaju popreko preko Đuke, na radost nacionalnih frekvencija koje će nastaviti da od toga prave pozorište u kući. Uostalom, Vučiću dobro dođe Stefanović da može da satanizuje i nekog svog, a ne samo Đilasa i Tepićevu. Izbalansirani dil za naivnu publiku.

Profit od sajma naoružanja, koji je „pokriven“ predstavom sa nesvrstanima, platiće glavama građani Srbije, jer će korona uzeti svoj danak kao onomad posle Vučićevih izbora. Ali tu nije kraj profitabilnom umiranju. Neopaženo prolazi još jedna žrtva ratnih profitera. Obdukcija je pokazala da Dejan Stojković nije umro od srčanog udara, već se ugušio u tehnički neispravnom borbenom vozilu koje je trebalo prodati prisutnim kupcima.
„Munjevit udar“ bio je poligonska bojeva demonstracija vojnih sredstava namenjenih prodaji zainteresovanim kupcima, a bilo ih je prilično prisutnih. Smrt vojnika morala je odmah biti zataškana i nikome ne pada na pamet da podnese ostavku, ili bude izveden pred sud. Za naprednjake zakoni ne postoje. Dok ne dođe oslobođenje.

Pred sud neće biti izvedeni ni Kinezi iz Linglonga, koji krenuše da ubijaju i proždiru naše kućne ljubimce. Osvanuo je video na kome kineski robijaši na odsluženju u Srbiji, na ogradi fabrike u Zrenjaninu, deru mačku i spremaju se za „slasni“ zalogaj. Ekstraprofit! Koliko mačaka i pasa u Smederevu i Boru je do sada platilo glavom „Pojas i put“ nije poznato, ali jeste poznato da neprihvatljivo veliki broj naših sugrađana svakodnevno umire od zagađenja životne sredine koju proizvode kineski „beli medvedi“ u Srbiji. Umire i biljni i životinjski svet, što na kopnu, što u rekama. Nadležni naravno ćute, pa i oni iz raznih društava za zaštitu životinja. Još da oderu nekog od nas, pa da repertoar bude potpun.

A živo odrani i rasčerečeni kosovski Srbi ne dočekaše da vide novu izdaju i pogrom. Aleksandar Vučić, Vladina kancelarija za KiM i Republički sekretarijat za izbegla i raseljena lica i migracije pozvali su pretekle kosovske Srbe da izvrše masovno kolektivno samoubistvo i glasaju za samoistrebljenje, a sve po zakonima i Ustavu „Republjik Kosova“. Na to ih je podsetila ROSU, koja upadne u apoteku i raspuca se. Razoružani, prodani i izdani Srbi uhvatiše put pod noge, pa pravac Raška, da zakukaju na sav glas – ovog puta ne Miloševiću, već njegovom ministru, Vučiću. I njemu i Stefanoviću pokvarili su oružani biznis u punom cvatu.

Grize Vučić usne i broji koliko gubi iz minuta u minut. Najradije bi im rekao „niko ne sme da vas bije“, ali to se ispucalo. Sluša zapomaganje i u sebi misli – ama dosta bre, otići će mi nesvrstani. I onda u svojih 15 minuta raspali po izbezumljenoj srbadiji, zasipajući ih KFOR-om, Lajčakom, plazmom, privrednim rastom, regionalnom stabilnošću, briselskim ingenioznostima, letećim sanducima koje je on svojeručno preobukao u avione, kamione, bombone i naravno žute prethodnike koji su krivi za sve jer nisu ništa radili, osim što su čuvali i sačuvali sve državne prerogative na AP KiM, koje je Vučić potom prodao.

A vrhunac licemerja ostavio je za kraj - „Ako krenu u nasilje, vi zaštitite svoj narod“. Kao da je to neki tuđi narod, a ne naš! Polio je kosovske Srbe gomilom svojih kukavičko-pljačkaških govana i naravno ostavio ih na cedilu. Oni tražili dozvolu da napuste „kosovske“ institucije i uzmu stvar u svoje ruke, a on ih iskulirao i odleteo da nastavi prodaju naoružanja. Nema nikakve dileme da će ohrabreni ovakvim Vučićevim kukavičlukom i izdajom, ROSU nastaviti gde je zastala, jer igre na severu AP KiM unapred su dogovorene i usmerene ka stvaranju Velike Albanije.

A kosovskim Srbima preostaju dva izbora; ili da i dalje slušaju Vučića, ili da bojkotom slomiju kičmu izdaji. Ucenjeni zaposlenjem i golom egzistencijom znaju za strah i zebnju, ali sve je u njihovim rukama. Samo oni mogu sebi da promene sudbinu jednim odlučnim NE Aleksandru Vučiću.

A njega - baš ga zabole. On u smrti ima najveći profit. Ko ne veruje nek pita Nevolju i nek se seti Olivera, Dimitrija i Cvijana.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN