"Krnji" patrijarh i Sveti Sava

Patrijarh srpski, Porfirije (Perić) izgleda je jedini srpski patrijarh koji je zaseo na tron Svetog Save i u punom kapacitetu koristi titulu, a da nije uveden u najznačajniji i najsvetiji tron Pećke patrijaršije i ne zna se da li će i kada biti uveden. Čak je i njegov prethodnik bio uveden uprkos svim izazovima. Ovoga puta, izgleda da je režimu veoma važno da patrijarh ostane "krnji", jer baš tako i priliči - krnja Srbija, krnji patrijarh.

Srbija trenutno ima "krnjeg" patrijarha u "punom" kapacitetu. Tačno ono što je priželjkivao i čemu se nadao Aleksandar Vučić. Kontroverze koje nisu najava dobrog pratile su izbor ovog patrijarha, počevši od Sabora koji je održan van Patrijaršije, pa do tabloidne ofanzive protiv nekih vladika, odsustvo vladike Lavrentija i lobiranje Nikole Selakovića kao izaslanika režima. I sam Porfirije prethodno se potrudio da pridobije odlučujuću režimsku podršku, pa je u svojim javnim nastupima pokušao da Vučićevu izdajničku i pljačkašku politiku predstavi kao nekakav pregalački rad.

Vučićevo neprestano upumpavanje značajnih budžetskih sredstava u SPC dovelo je do gušenja vrednosti Svetog Save, pa je tako novi patrijarh zapravo postao ućutkano sredstvo aminovanja izdaje Kosova i Metohije. Iako je crkva odvojena od države, očekivali smo barem neko slovo o uvođenju protivustavnih i protivzakonitih "stikera", ali SPC se nije oglasila, pa zato sada i crkvena vozila na AP KiM moraju da sakrivaju "grb i SRB" na tablicama. Neće nas iznenaditi ako Kurti, u dogovoru sa svojim koalicionim partnerima Vučićem i "Srpskom listom", "stikeruje" sve krstove na AP KiM i sva pravoslavna groblja, a verovatno i ostale srpske oznake na crkvenoj zastavi, čime će "Republjik Kosova" još jedanput izgubiti od Srbije sa 5:0.

Dodela crkvenih odlikovanja regulisana je Uredbom Svetog arhijerejskog sabora. Na patrijarhu je da sprovede, a na Bogu da sudi. Ponos srpstva, Svetog Savu, "okačili" su najgori. "Krnji" patrijarh nije se štedeo da iskaže zahvalnost za postavljenje i poniznost u izdaji. Postavlja se pitanje za Veliki crkveni sud: da li je "krnji" patrijarh dostojan uručivanja odličja Svetog Save? Svedoci smo da u pokušaju pranja novca, biografije i nepočinstva, kriminalci postaju ktitori i da se na zidovima novih "zadužbina" pored svetaca na freskama pojave lopovi. To je suština posrnuća i banalizacije SPC, ili kako ih je Isus definisao - farizeja i carinika. Da se ne iznenadimo ako "Sveti Sava" završi u Ritopeku.

U svemu ovome možemo da pratimo namerni obrazac urušavanja tradicionalnih srpskih vrednosti od posebnog značaja. Aleksandar Vučić uspeo je da ogadi i razbuca SANU, vojsku, policiju, a sada isto čini i sa SPC. Razlog je više nego očigledan - potrebne su mu ključne virtualne institucije da bi neometano sproveo izdaju Kosova sa Metohijom. SPC je bila poslednja brana tom planu. Blagopočivši mitropolit Amfilohije (Radović) još 2011. je uvideo da se sa AP KiM sprema zlo. Tada je formirana Komisija za promenu Ustava SPC. Novi Ustav SPC, koji u međuvremenu 2020. nije usvojen, predviđao je kritičnu izmenu imena crkve, koja se trebala zvati - Srpska pravoslavna crkva - Pećka patrijaršija".

Time je sve rečeno. "Krnji" patrijarh srpski mora da stekne i zasluži osmovekovni kontinuitet, legalitet i legitimitet, a to može samo uvođenjem u tron Pećkog poglavara. A kad već jednom bude tamo, tamo treba i da ostane i time zabije glogov kolac u sve vampire kosovske "nezavisnosti". To je najmanje što od njega očekuje istorija i vaskoliki srpski narod, a čega se svi vampiri užasavaju.

Ili tako, ili neka se skloni.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN