Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

Aleksandar Dikić

11. 09. 2021. 09:32 0

Izborni uslovi

Rimsko društvo je svojim očima gledalo svoju propast, ali ovo pokolenje je bilo isuviše pokvareno, bolesno i telesno i duhovno, suviše kukavičko i bezvoljno, suviše u sukobu sa samim sobom i sa svojom okolinom, da bi moglo energično pokušati da se spase iz nepodnošljivih prilika. Ovako Karl Kaucki opisuje generaciju iks najvećeg carstva koje svet upamtio. Ono nije bilo najveće po teritoriji koju je obuhvatalo, nije bilo ni najdugotrajnije, ali je najveće po neprevaziđenom uticaju koje je imalo na budućnost celog sveta.

Rimsko pravo je važan deo pravne nauke, rimske utvrde i gradovi oduševljavaju moderne arhitekte, a rasprave u senatu i oratorske bravure i danas služe kao priručnici i vodiči dobre prakse.

Rim je prolazio kroz razne faze, republika, trijumvirat, cezarizam, teritorijalno-administrativne podele carstva...Sudbina ove velike i kompleksne države često je zavisila od kvaliteta ličnosti koja je sedela na prestolu. Kulturni procvat, toleranciju i naučni polet koji su donosili Avgust, Antonije i Trajan poništavali su Neron, Karakala i Kaligula.

Istorijska jednačina koja direktno povezuje degradaciju političkog sistema i urušavanjeimperije dobila je svoju potvrdu i na ovom primeru. Ipak, stara vučica znala je da se suoči sa svojim suprotnostima, dekadencijom i nedostacima.

Razvoj demokratije u Rimu bilo je pogonsko gorivo njegovog uspona i snage. Još 367.godine pre nove ere na snazi je bio LegesLiciniaeSextae koji je nižem staležu omogućavao pristup konzulskoj magistraturi.Mudri Rimljani uvideli su sve mane elitizma  klasne začaurenosti koja je gušiladržavnu upravu, pa su odlučili da povećaju socijalnu prohodnost za nepovlašćene slojeve društva. Time je značajno povećan stepen legitimnosti predstavničkih institucija. Desetak godina kasnije usvojen je LexPaetelia koji je regulisao pravila predizborne kampanje i zabranjivao potencijalnim kandidatima obilazak tržnica i trgova.

Nakon Drugog punskog rata uočeni su prvi slučajevi izbornog podmićivanja. Ove devijacije koje su detektovane i u ranijim izbornim ciklusima podstakle su mudre Rimljane na stalno usavršavanje izbornog zakonodavstva. Cilj ovog procesa bio je da se osigura sloboda savesti i odlučivanja koja je temelj demokratije. I ne samo to, ovo je bio jedan od prvih antikoruptivnih zakona koji je pokušao da spreči kupovinu gasova.

Stvari se nisu odvijale kako su zakonodavci želeli jer su darivanje vina, ulja, pa čak i novca uz tradicionalno priređivanje bogatih javnih gozbi bili sastavni deo političke kampanje koja je davala ogromnu prednost bogatima. Da bi se to sprečilo donet je LexCorneliaBaebia-zakon protiv potkupljivanja birača, koji je zbog neučinkovitosti zamenjen LexCornelia.

Pravosuđe je bilo važna grana vlasti u rimskoj republici. Da je sudstvo bilo slobodno i van kontrole izvršne vlasti pokazuje sudski postupak koji je vođen protiv Gaja Marija zbog kupovine glasova tokom kandidacije za pretora. Uveden je i stalni porotni sud za kažnjavanje nedopuštenih predizbornih radnji. Kazne su bile stroge, od novčanih koje su bile najblaže, preko trajne zabrane kandidovanja, isključenje iz Senata i gubitka svih insignija, pa sve do egzila na periferiju carstva.

Istoričari su primetili paradoks-dubinu političke krize Rima pratila je hiperprodukcija legislative protiv izbornih malverzacija. Što više zakona, to više bezakonja u državi.

Svaka sličnost sa Srbijom je naravno zlonamerna. Ono što se u antičko vreme smatralo neophodnim, u Srbiji je višak. Ono što je pre dve hiljade godina bio standard, za nas je izazov. Zlonamernost je još očiglednija jerovuparalelu povlačim u danima kada opozicija svih konfesija nasrće na ogoljenu kosku koju su bacili evroparlamentarci.

Držim da je još pre prve sesije trojnih pregovora trebalo raspraviti gde su ova gospoda došla. Srbija je samo geografski u Evropi. Podvlačim SAMO! Bila je i Enver Hodžina Albanija pa nikome iz KEBS-a nije padalo na pamet da pruža usluge zvaničnoj Tirani. Evropa se pomirila da na tlu Evrope jedna država-parija želi da postane kineska provincija u kojoj caruje beli maoizam.

Srbija po stepenu korupcije i kriminala liči na Latinsku Ameriku, na Kolumbiju po uticaju kokaina na BDP, na Meksiko po surovosti narko-klanova, na Čile po grotesknim političarima. Srbiju možete prepoznati i u dalekoj Aziji. Ovde se kliče Komunističkoj partiji Kine, ljubomorno gleda na karijeru Nur Sultana, a Severna Koreja u Srbiji nije država, već pridev.

Dvocifren broj opština i gradova proglasilo je Vučića za počasnog građanina, ali ovo je samo početak. Titova Mitrovica, Titov Vrbas, Titovo Užice, još uvek su u svežem sećanju naroda i neproteranih narodnosti, pa ako je ovaj „srbožder“ mogao da imenom okupira gradove, zašto mesne zajednice ili varošice u kojima Vučić dobija preko 80% podrške ne bi promenile ime u Aleksandrovo?

Da li su onda evroparlamentarci zalutali? Šta oni traže u državi koja po vrednosnom i političkom sistemu luta meridijanima sveta i najlagodnije se oseća pod jakim suncem istočnih despotija ili pod hladovinom palmi banana republika?

Zar je realno poverovati u njihov neumoljivi politički uticaj koji će Vučića naterati da popusti makar i za promil?

Ne, nisu oni krivi, nije ni Vučić. Krivi su oni politicari koji nikako da se izleče od lakoverja i naivnosti. Despoti i strani faktor prepoznaju i reaguju samo na silu. Samo sila koja ostavlja uočljive i značajne posledice može da se registruje na međunarodnom političkom radaru. Samo puni trgovi, građanska neposlušnost, masovna pobuna koja se ne može ignorisati mogu opoziciju kvalifikovati kao ravnopravnog partnera u trojnim pregovorima. Bez tog preduslova,opozicioni lideri, svi do jednog, pristali su da budu statisti u rašomonijadi koja je potrošila dragoceno vreme. A to vreme je isteklo da bi se do najavljenih izbora društvo moglo reanimacionim i intenzivnimmerama makar delimično stabilizovati.

Vučić je još jednom odigrao brilijantnu, brzopoteznu simultanku i uspeo da sačuva sve važne figure na svojoj strani. Na nama je da preokrenemo tablu i podelimo nove karte, jer je vreme za drugu vrstu igre. Za igru koju on neće moći da kontroliše, niti da vodi.

Zaigrajmo taj tango smrti radi lepote života.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Koaliciono pozorištance

Zoran Živković [21.09.2021.]


Anketa

Ko nosi najskuplju garderobu u SNS?

Rezultati

Video dana

Odlučio je da se p(r)ovuče posle osvajanja trke...