Srbija je zemlja kriminalaca i lopova, korupcije i lažova

Na parlamentarnim izborima 2012. godine (obećavajući med i mleko tokom kampanje), pobedila je Srpska napredna stranka. Ona je nastala od frakcije koja se odvojila od Srpske radikalne stranke, preuzevši njenu ideologiju i programsku viziju, koju je odmah po preuzimanju vlasti počela, odnosno, nastavila da ostvaruje.

I pored tada očigledne nespremnosti za preuzimanje vlasti, ona je, ipak, preovladala na izborima, pokazavši s jedne strane dimenziju narodnog nezadovoljstva, a sa druge strane, istovremeno otkrila deficit nedostajućih stručnih kadrova.

U startu je preuzela sve ključne pozicije u policiji, vojsci, BIA Narodnoj banci... Sistematski je širila (vrlo uspešno) svoje uticaje na medije (kako elektronske, tako i štampane), u Narodnoj skupštini osvojila je apsolutnu većinu, formirala Vladu, postepeno stavila pod kontrolu tužilaštva i sudove, a Privrednom komorom, REM-om, Zavodom za statistiku i svim preostalim institucijama, rukovodila je kao pomoćnim alatkama, koje su neophodne svakom autoritarnom režimu.

Sa ciljem neophodnog popunjavanja "rupa" u raznim segmentima vlasti, nepostojećim sopstvenim stručnim kadrovima, SNS je sprovela (nekontrolisano) omasovljavanje stranke, i kao što to obično biva, učlanila je u nju i "kurtu i Murtu", pružila azil preletačima iz raznih stranaka (koji su imali samo jedan jedini cilj pred sobom: čerupanje Srbije, koju su sve vreme gledali, i tretirali isključivo kao plen). Na kraju, postalii su masovno utočište nestranačkom ološu, tako da ona sada broji (prema njihovoj evidanciji) preko 700 000 članova.

Vrlo brzo čelnici stranke su pokazali svoje pravo lice: u početku diskretno (krijući se), pa sve slobodnije, bahatije i intenzivnije, da bi danas, takoreći; javno i nezajažljivo otimali i pljačkali, gledajući nas u oči, i rugajući nam se, znajući da njima niko ništa ne može, niti da im bilo ko može stati na put.

Kriminal (krađa, korupcija, pranje novca) se uvukao u sve pore političkog života (vlasti) u Srbiji. Srbija je postala zemlja kriminala i korupcije.

Pa, hajde da vidimo ko, ustvari, predstavlja vlast u Srbiji? Ko vlada Srbijom?

Postojećom zakonskom regulativom (između ostalog) utvrđene su i nadležnosti svih političkih subjekata, naročito predstavnika zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Međutim, i pored toga, narodni poslanici u Narodnoj skupštini (koja je nosilac zakonodavne vlasti), mimo utvrđenih nadležnosti, najveći deo "radnog" vremena (tokom redovnog zasedanja), svojih skupštinskih obaveza i izlaganja, posvećuju verbalnom i necivilizovanom linču političkih neistomišljenika, koji uopšte i ne prisustvuju zasedanju u domu Narodne skupštine, manjim delom vremena oni se bave aktuelnom problematikom, donoseći odluke, amandmane i zakone koji su evidentno protiv interesa stanovništva Srbije, kao njima za inat...

Uz iskreno i duboko poštovanje prema malobrojnim narodnim poslanicima, koji su to zaslužili, pre svega svojim neučestvovanjem u napred navedenom orkestriranom linču, pokloniću više pažnje i prostora većem broju narodnih poslanika, koji su svojim nastupima, u najkraćem vremenskom periodu svog mandata, uspeli da oskrnave, unize i kompromituju dom Narodne skupštine, do te mere, da je on (DNS) poprimio (od strane neistomišljenika) (ne)opravdano razne nazive sa pežorativnim značenjem, kao na primer: "štala" "pljuvaonica", "sengrup"," farma","zoološki vrt"....,

Kao što je poznato, RTS redovno na jednom od svojih kanala uživo prenosi skupštinska zasedanja.

"Uzgred budi rečeno", pod objektivnom sumnjom je gledanost i komercijalna opravdanost tih prenosa?

Neki gledaoci, (apolitični i neupućeni u TV program) slučajno se uključivši baš u program prenosa zasedanja iz skupštine, mogli bi pomisliti da je to neki novi kviz: takmičenje u pljuvanju, izmišljanju što masnijih laži, vređanju, raznoraznim pretnjama i nebulozama, a da su "takmičari" anonimni, retardirani bolesnici - pacijenti iz lokalnih specijalizovanih zdravstvenih ustanova.

Ustvari, to su narodni poslanici koji "zasedaju" i predstavljaju zakonodavnu vlast u Republici Srbiji, sledeći složno, disciplinovano i bezpogovorno scenario prepun "veštinama i znanjem", stečenim u "Akademiji mladih lidera SNS".

Korisno bi bilo, jednoga dana, podsetiti se glavnih učesnika navedenog "kviza", uz izvinjenje svima, ukoliko je neko, omaškom izostavljen: Atlagić, Martinović, Rističević, Marković - "Palma", Orlić, Đukanović, Jovanov, Bakarec, Langura, Kebara, Arsić, Bečić, Šormaz, Filipović... Naravno da se i dame ravnopravno takmiče u ovom "kvizu" (pružajući puni doprinos svojim "poganim i otrovnim" jezicima), u skupštinskoj borbi sa nevidljivim i nepostojećim političkim protivnicima: Vladanka Malović, Sandra Božić, Biljana Pantić-Pilja....

To je bazni (prvi ešalon) SNS, kojeg prati, kao verna senka armija botova, po direktivama iz partiske "centrale" i "akademije za mlade talente".

Partijska "centrala" inače ima i svojih "dobrotvornih osobina". Ona ne zaboravlja zaslužne veterane, a koji se nisu najbolje snašli dok su bili običmi članovi, i nisu se dovoljno "nafatirali" (čitaj: nakrali), pa ih je grupno, (jedan deo), đuture, stavila u dom Narodne skupštine na "sisu" iz budžeta, sa primanjima narodnih poslanika i svih pripadajućih privilegija, uključujući i skupštinski restoran, a jedan deo rasporedila po brojnim upravnim odborima, ne bi li i oni osetili (iz budžeta) čari "zlatnoga doba".

Narodnom Skupštinom u ovom sazivu (od leta 2020. godine) predsedava Ivica Dačić.

Njegova bogata neprekidna 30-godišnja politička biografija je zavidna. Kao profesionalni političar tokom svoje karijere, obavljao je razne partijske, društvene i državničke funkcije (član SKJ i SPS, portparol SPS, predsednik SPS, predsednik KK Partizan, narodni poslanik, potpredsednik vlade, ministar unutrašnjih poslova, predsednik vlade, ministar spoljnih poslova, predsednik narodne skupštine).

Ostaće upamćen kao potpisnik "Briselskog sporazuma" (u svojstvu predsednika Vlade Srbije). Ovaj sporazum je ocenjen od mnogih uglednih profesora - istoričara i raznih profesionalnih komentatora - kao najsramniji veleizdajnički dokument Srbije, koji ugrožava državni suveretitet i ujedno predstavlja uvertiru za konačno priznavanje nezavisnog Kosova, dokument koji je protivan važećem Ustavu Republike Srbije, a isto tako i Rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija.

Takođe, upamćeni su i njegovi brojni (zvanični) nastupi na zasedanjima UN, kada je "uveseljavao" i zasmejavao prisutne delegate, mučeći se čitajući referat Republike Srbije na engleskom jeziku, sričući ga na nivou dece neke predškolske ustanove (jednovremeno i smešno i tužno), bez mrvice stida i srama. Konačno, "na svom terenu", na diplomatskim prijemima, redovno je demonstrirao svoj "raskošni talenat" prisutnima, pevajući im hitove iz kafanskog repertoara sa Ibarske magistrale.

Afere "koferče" i "banana" će ga pratiti do kraja života.

"Za njima nastupa" Izvršna vlast (drugi ešalon), predvođena Vladinim ministrima, njihovim zamenicima i pomoćnicima, sekretarima i ostalom gamadi, koju prati ista armija botova, kao i (prvi ešalon).

Ko još pamti nekadašnje značenje reči narodni poslanik, ministar(ka), ambasador(ka)? U njima (naročito) ministar(ka) i ambasador(ka) je sadržano više osobina koje su, pre svega, predstavljale oličenje gospodstva i izazivale (svuda i na svakom mestu) respekt i maksimalno poštovanje.

Oni su bili vaspitani (lepih manira), vrhunski obrazovani, govorili strane jezike, prepoznatljivi po izgledu, po ophođenju, po svojoj elokventnosti... A sada, danas, vremenom, značenje tih reči je izmenjeno, ono je evoluiralo, odnosno devalviralo.

Među njima (poslanicima, ministrima i ambasadorima) ima likova raznih profila: i bivših šofera, ugostitelja, vlasnika pečenjara, keramičara, hotelijera, polupismenih, bez diploma, sa kupljenim diplomama, sa plagiranim sumnjivim doktoratima, neobrijanih, sportski obučenih u trenerkama i patikama, a ima i osumnjičenih pedofila, (neko će upitati: zar i to ima? zašto da ne, pa nije SPC gora od njih!). Njih je nepotrebno imenovati, dovoljno je pogledati navedenu strukturu i biće sve jasno oko njihovog radnog potencijala.

Predsednica Vlade (minijaturna replika njenog "šefa"), osim neadekvatnog obrazovanja, "pilećeg mozga", i (začuđujuće) neelokventnosti, uz sve ostale druge mane, to kompenzuje svojom drskošću i radikalskim bezobrazlukom. Njeni povremeni javni nastupi zaslužuju dužnu pažnju nadležnih stručnih službi i organa i njihovu adekvatnu reakciju. Iz nje izvire neograničena pohlepa, kao rezultat korupcije koja prevazilazi do sada sve viđeno, neobazirući se na neprocenjivu štetu većine aražmana za koje se (ispred Vlade Srbije) zalaže.

Podsetiću na njen idiotski, bezobrazno - glup komentar održanog "Ekološkog ustanka" (april 2021. godine), na kome je prisustvovalo više desetina hiljada nezadovoljnih učesnika, protestujući protiv vlasti, koja ništa ne preduzima oko rešavanja problema enormnog zagađenja vazduha, konstantnog nemanja pijaće vode u Zrenjaninu (već 17 godina), nemanja kanalizacije u naseljima sa leve obale Dunava (koje pripadaju opštini Palilula), još uvek nemanja kanalizacije u jednoj trećini Beograda, dok se druge dve trećine direktno izlivaju u Savu i Dunav ispuštajući na godišnjem nivou količinu od 60.000 olimpiskih bazena neprerađenih fekalija, nemanje rešenja za deponije smeća, sprečavanja (nemilice) uništavanja (sečenja) šuma, sprečavanje pretvaranja planinskih reka u nerentabilne male hidroelektrane, ukratko, sprečavanje sistematskog uništavanja prirodnih resursa i zagađenja životne sredine, širom Srbije, zbog čega je i organizovan "Ekološki ustanak".

Predsednica Vlade je u emisiji "Hit Tvit", ekologiju nazvala (citiram) "problemom prvog sveta?, onih koji su dobro situirani, koji imaju sigurne poslove, dobru zaradu i penzije, a što se tiče ljudi, ovde, koji se bave ekologijom, to je samo potvrda dobrog života, koju im je omogućio predsednik A.V.!"

Zdušno se zalagajući za dolazak kompanije Rio Tinto u Srbiju radi otvaranja rudnika litijuma u Jadru, ona otkriva svoju požudu za enormnom provizijom, prenebregavajući stručno obrazložene posledica, od strane specijalizovanih stručnjaka. Ovaj rudnik praktično izaziva (između ostalog) masovno raseljavanje tamošnjeg stanovništva sa svojih vekovnih ognjišta i uništavanje biološkog života u celoj Mačvi, A.B. je time (uprkos pruženom otporu) gurnula "prst u oko" i probudila lokalno stanovništvo, spremno na sve, da po svaku cenu to spreči.

O Predsedniku A.V. uglavnom je sve poznato. Kod njega nema nikakvih tajni. O njemu je napisano i izgovoreno bezbroj oda, pohvala i ocena, u medijima pod njegovom kontrolom. Njegovi uspesi i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici ocenjivani su (od strane istih izvora) kao "kosmički".

Sa druge strane, njegove karakteristike navedene od političkih neistomišljenika: nevaspitan, patološki lažov, bezobrazan, narcis, sadista (jednovremeno i mazohista), apsolutista, diktator, svirep, manijak, pohlepan, bolesnik, ocenjivane su kao neodmerene i uvredljive, od strane njegovih istomišljenika, ali nikada argumentovano i demantovane.

Njih je, tokom svoje vladavine, svakodnevno demonstrirao, nastupajući bezbroj puta na TV ekranima (sa nacionalnom frekvencijom). Spisak njegovih nepočinstava je beskrajan. Ti njegovi TV nastupi predstavljaju autentična dokumenta, koja potvrđuju (ili demantuju) navedene karakteristike.

Jedan broj njegovih nastupa je uglavnom benigni, a drugi deo, u kojem servira TV gledaocima (na svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom) zversko sakaćenje žrtava od strane njegovih (bivših) saradnika, njihova obezglavljena tela i mašinu za mlevenje (ljudskog) mesa od kojeg su pravljeni ćevapčići, boga mi, otkriva simptome, koji nedvosmisleno potvrđuju dijagnozu, koja zahteva neodložnu hospitalizaciju i ozbiljno lečenje.

Nije nikakva tajna da je A.V. mimo važeće zakonske regulative, preuzeo ingerencije nad svim segmentima života u Srbiji, što podrazumeva jednovremeno i (komandnu) odgovornost za sve što se u Srbiji dešava.

Sa ponosom, više puta je izjavljivao da je sve pod kontrolom, zahvaljujući njegovoj pameti i umešnosti, da su ekonomski rezultati u stalnom porastu, da je BDP najveći u regionu, a standard stanovništva sve viši i viši, u svemu primereno obećanom "zlatnom dobu".

Na njegovu žalost, istina i realnost su drugačiji. "Skenirajući" razne segmente života u Srbiji, koji u velikoj meri diktiraju način života, a uz pomoć statistike, određuju i standard stanovništva, iz čega se vidi da je standard mnogo bliži granici bede i siromaštva nego "zlatnom dobu".

Predizborna scena u Srbiji je vrlo komplikovana, nju nije lako rasplesti i opisati.

Ekonomski je Srbija iscrpljena; demografski pokazatelji potvrđuju negativan trend u kontinuitetu. Srbiju svake godine (trajno) napusti blizu 50.000 stanovnika (najviše mladih i visoko obrazovanih), starija populacija je sve brojnija. Teritorijalno: Srbija je i dalje bez definisanih državnih granica. Uskoro preti definitivno, i zvanično gubitak KiM. Za vreme vlasti SNS i A.V. ostatak stanovništva je krajnje i trajno polarizovan, na njegove istomišljenike i njegove neistomišljenike. Ova podela se produbila i na finansiski aspekt među njima.

"Opozicija" (političke partije i stranke, razni pokreti, udruženja, skupština slobodnih građana, "za sve moje ljude"), tradicionalno je rasturena i nemoćna, u stalnom previranju: te se ujedinjuje, te se razjedinjuje, predugo se "štimuje" za nastup u "dijalogu" sa vlašću oko izbornih uslova, a vlast oličena u predsedniku A.V. direktno i nedvosmisleno je potvrdila šta misli o "dijalogu" sa opozicijom, (rugajući joj se) i odredivši poslednji stranački šljam, da ga u tome zastupa.

A nezadovoljan i ogorčen narod, umoran od svega, čeka, kao ekvilibristi na žici iznad ponora, da ga neko pokrene, povede i artikuliše svo to nezadovoljstvo i preostalu narodnu energiju.

Ovaj lični stav je više nego skroman po svome obimu. On je dodirnuo samo "ovlaš" glavne protagoniste i njihovu destruktivnu ulogu u sprovođenju vlasti, koja je Srbiju dovela do samoga dna.

Toplo se nadam da će narod da se naljuti!

Ivan Stojković, bivši fudbaler Partizana i arhitekta u penziji