Ultimate survival

Ali prvo malo o Beru Grilsu. Ber Grils je čovek koji je mnoge zadivio a mnogima bogami i ogadio život. Nezaboravne su njegove pustolovine gde je plivao u rekama punim pirana i krokodila, u zaleđenim jezerima Sibira, gde kad izađe iz vode i nakvasi pertlu, pertla se zaledi i pretvori u štapić za manje od minuta dok on pored stoji go i mokar i oblači se. Postao je poznat Ber Grils pogotovo po tome što je neustrašivo jeo sve živo. Od buba, stonoga, pacova i pauka do čak uginulih goveda, što je uradio jednom u Argentini pa ga je jedan gaučos pitao što jede to kad u rancu imaju par kila svežeg mesa. Ali jede Ber Grils ono što nije za jelo hrabro i sa onom svojom svetski slavnom grimasom kojom je i ogadio život mnogima (a i meni) koji međutim pasionirano prate njegove dogodovštine i pitaju se pre svega: šta će ovaj ludi Englez sledeće da pojede u sledećoj epizodi. Kada bi taj došao u Beograd evo šta bi on morao da pokuša da preživi.

1. Preživljavanje prepunog autobusa GSB-a u špicu.

Svi znaju da je putovati autobusom u špicu oduvek za Beograđane stresna stvar. Ali, preživljavaju iskusno oni sve to. Reklo bi se navikao se narod. Ali kako će Beru Grilsu biti u autobusu sa nama, to tek ostaje da se vidi. A tamo, biće on poslužen sa svim „specijalitetima kuće“. Od lakta u facu, pesnice u rebra, udariće mu jadac nogom, izgaziće mu cipele. U slučaju da gužva u basu popusti, velike su šanse da mu majstor malo da po gasu pa da bas veselo poleti napred, što mi popularno zovemo „ko da vozi krompir“.

Ber Grils će morati da izdrži i, da se tako eufemistički izrazim, i određene neprijatne mirise, jer naš je narod prilično liberalan po pitanju lične higijene i smatra da i ne mora da se kupa baš svake nedelje, jer tako se ovde stiče imunitet a i štedi se skupa voda! A još ako je u autobusu 40 stepeni, postaje jasno na kojim će mukama Englez da bude. A ukoliko Ber Grils preživi sve ovo i na kraju ne upadne u neku šahtu koja zjapi otverena na autobuskom stajalištu, onda dolazimo do njegovog drugog izazova:

2. Preživljavanje u julu mesecu popodnevnog pakla Trga Republike!

Velelepno popločan Trg Republike krije tokom letnjih meseci u sebi jednu veliku tajnu: kako ga prepešačiti a ne doživeti toplotni udar i ne skapati u najgorim mukama? Pre par dana pržili su ljudi jaja na tamošnjim pločama. I tu čekamo Ber Grilsa da posedi jedno sat dva i da vidimo šta će s njim biti. Verovatno će probati da na pločama koje su vrele kao plotne tokom leta skuva neko jelo u šerpi i da njime posluži prolaznike, ukoliko je neko dovoljno lud da u podne tuda uopšte prolazi. A sam Grils će pokušati da se od surovog sunca sakrije ispod nekog drveta u saksiji da preživi taj pakao na zemlji. A ako ipak preživi, čeka ga još veći izazov:

3. Tuča sa policijom ispred Skuštine!

Zna se da se mi Srbi između sebe i pored svega mnogo volimo. A ima kod nas i ona stara poslovica „ko se bije taj se voli“ i u tom svetlu treba gledati tradicionalna dešavanja isred Skuštine gde jedna mala ali agresivna grupa građana ponekad izađe da se buni, pa je tamo dočeka policija i krene da je obasipa ljubavlju. To je recimo prošlog jula bio jedan takav izliv ljubavi policije prema narodu da je to mnoge dovelo do suza. Bilo suza radosnica. Bilo suza od suzavca. Bilo  suza zbog pendreka po rebrima, glavi i ostalim delovima tela.

I tu mi čekamo Bera Grilsa: da se u slučaju demonstracija pridruži protestantima i preživi srpsku policiju. A čekaju ga brojna iskušenja. Od kao što rekoh pendrečenja - do gaženja konjima. Biće obilato čašćen i nekim ekstremnio jakim suzavcem, a juriće ga i psi. Na kraju zna se: čekaju ga konačno i navijači da mu gaze po glavi i mlate ga, a po potrebi bogami i hapse, u kom slučaju bi morao da se pomoli bogu da ne završi u nekom Ritopeku.

I sada, iako bi mogli da engleskog avanturistu teramo da preživi sa familijom sa 200 evra mesečno, iako bi mogli da ga teramo da džogira pored TENT-a ili da se makne malo van Bgd-a pa da recimo okopava neku njivu u blizini Slobode Čačak, preskočićemo ipak sve to i ukoliko Ber Grils preživi policiju i demonstracije suočićemo ga sa jednim zaista jedinstvenim i zaista ultimativnim (da ne kažem prezidencijalnim) izazovom a to je:

4. Tuča sa Predsednikom Srbije u Presedništvu na Andrićevom Vencu!

Naš je predsednik gorostas od skoro dva metra i ko zna koliko kila, po sopstvenom priznanju ima gadnu narav, a imao je i burnu mladost. Hapšen, zatvaran, ne ponosi se s time što je bio, ali kako je tako je. Što je bilo - bilo je. Danas se promenio mnogo, ali jedno mu je ostalo: njegov preki ali pravoljubivi karakter. Čim vidi neku nepravdu, čim vidi da neko laže i krade, radi protiv evropskih vrednosti, srpskog Kosova, te ljudskih i medijskih sloboda, prava i demokratije, pada mu mrak na oči i ’oće da bije!

Mada uvek su tu oko njega verne Kobre koje ne da brinu o njemu, već su tu da se staraju da Predsednik sa zemljom ne sastavi nekog nečasnog čoveka koji je došao da ga provocira i da se kači s njim, te da mu oduzima dragoceno vreme koje voljeni Predsednik gotovo u potpunosti posvećuje usrećivanju naših dobrih građana, koje je toliko do danas usrećio, da je to zaista veoma teško rečima opisati. Beru Grilsu ćemo za tu priliku dati člansku kartu neke tajkunske stranke i ima da ga zamaskiramo da niko ne može da ga pozna, a onda ima da bude ubačen u Predsedništvo da zove Predsednika na fajt.

A kad Predsednik čuje da je opet stigao neko ko pre neki dan željan tuče, ima para na uši da mu izbije i ima da se stušti u prizemlje da vidi ko je došao da se kocka sa životom, a tamo - Ber Grils, koga predsednik, koji sve zna i koga niko na svetu ne može da zezne, ima odmah na keca da pozna, a potom i da ga kao svetsku zvezdu pozove na čašicu razgovora kojom prilikom će da kaže par reči o tome da smo postali treća svetska sila, kako nam skače BDP, kako se živi nikad bolje, kako je zlatno doba, kako nema nezaposlenosti, a nema ni kriminala, kako ga opozicija, koju je zahvatilo teško ludilo mozga, stalno nervira i skraćuje mu život jer sve što je loše u Srbiji - zbog nijih je loše, a sve što je dobro - samo je zbog njega dobro i ni zbog koga drugog, itd itd itd itd....

A kada Predsednik završi svoju besedu, Beru Grilsu samo još ostaje da posle nje nekako potrefi vrata i nađe hotel  (sve pitajući se jel moguće šta mu ispriča čovek, i jel moguće da narodu priča ovo sve skoro svaki dan?!). Pa onda ode na aerodrom i sedne u avion, gde će garantovno da pomisli: au bre, šta ovi jadni Srbi sve trpe i preživljavaju, a ja sam taj koji je slavan i koji mlati lovu!? Life is stvarno mnogo veliki bitch. Ma nemate pojma koliko.

Jovan Marinković akademski slikar član Skupštine slobodne Srbije