Vučić sit a ovce na broju!

Kako se narod, u međuvremenu, mora nečim zabaviti, i kako je rimski Koloseum zamenjen Kombank dvoranom, umesto da bude bačen lavovima Stefanović je juče samo podneo ostavku na funkciju predsednika gradskog odbora naprednjaka. Time je stavljena tačka na njegovu i Vučićevu veoma lošu izvedbu već toliko puta viđene predstave "dobrog i lošeg policajca".

Predstavu je prethodnih nedelja oživeo Aleksandar Vučić još jednom objedinivši uloge producenta, režisera i glavnog glumca. Kako to biva u svim tragikomedijama u kojima je Vučić glavni glumac, glavna žrtva su građani Srbije. Međutim, poput nasilnika koji čas bije ženu a čas je ubeđuje da je zapravo njemu najteže i da je bije za njeno dobro, predsednik Republike neumorno zapomaže "Ja sam žrtva"! Dok jedan deo nacije iskreno strahuje hoće li predsedniku doći glave neki od njegovih "odmetnutih" poslušnika, drugi deo nacije opravdano se pita zašto je nesumnjivo najmoćnijem čoveku u Srbiji toliko stalo da se prikaže kao žrtva?

Odgovor je jednostavan. Glumeći žrtvu, Aleksandar Vučić pokušava da izbegne odgovornost za svoja brojna nepočinstva. Glumeći žrtvu, on stvara dimnu zavesu koja treba da sakrije gorku istinu. Istinu da ostavka Nebojše Stefanovića na bilo koju ili čak sve stranačke i državne funkcije ne može i neće promeniti ništa. Ostavka, hapšenje ili učestalo javno ponižavanje Stefanovića, Vulina, Tome Mone, Drobnjaka i drugih može popuniti naslovne strane tabloida ili udarne televizijske termine, ali, u našem sve tamnijem vilajetu ne može promeniti ama baš ništa. Uostalom, svi su oni Nebojša Stefanović. Svi osim Aleksandra Vučića, naravno. Vučić je jedan. Nesrećno društvo i sistem koji počivaju na jednom čoveku, samo se uklanjanjem tog jednog čoveka mogu promeniti i spasiti od daljeg sunovrata.

Možete li zamisliti rimske senatore kako se izjašnjavaju da li su za Kaligulu ili njegovog konja Incitatusa? E sad, ako to ne vredi objašnjavati najumnijima među naprednjacima koji su se prethodnih dana bez izuzetka opredeljivali između Vučića i Stefanovića, dobro bi bilo da makar elita među onima koji se nazivaju opozicijom prestane da učestvuje u takvim predstavama. Kao što su ponosni građani Rima birali između Kaligule i Incitatusa sa jedne ili budućnosti Republike sa druge strane, tako i građanima Srbije treba ponuditi jasan izbor između Aleksandra Vučića i njegovih kadrova sa jedne ili budućnosti Srbije sa druge strane.

Ako se epilog dugo očekivanog "obračuna" sa Stefanovićem može opisati rečima "Vučić sit a ovce na broju", koja bi narodna izreka mogla opisati ulogu opozicije u čitavom događaju? Makar one, sve malobrojnije opozicije, koja nije na Vučićevim medijskim i finansijskim jaslama i koja se na prste jedne ruke može prebrojati? Ono što meni pada na pamet je "Nit luk jeli, nit luk mirisali". Opozicija je još jednom pokazala da se može izgubiti i bitka u kojoj ne samo da ne učestvuješ već nisi ni na klupi za rezerve. Vučić je pažljivo odabrao temu, protivnika, vreme i mesto "obračuna", uspešno je disciplinovao partijsku organizaciju, homogenizovao i motivisao svoje birače što ga u ovoj priči nesumnjivo čini pobednikom.

Sa druge strane, opozicija je, opozicija je... Da ne idemo u dublje analize, voljno ili nevoljno prihvatajući status pasivnog posmatrača režiranih događaja, opozicija u koju i sebe ubrajam, je u najmanju ruku okrunila najdragoceniji resurs koji u ovom trenutku ima u svojim politički prilično bušnim džepovima. Taj dragoceni resurs je vreme.

Vreme koje nam je preostalo do izbora. Vreme koje Aleksandar Vučić plasiranjem afere za aferom znalački i nemilice troši. Vreme koje podjednako nemilice troši i opozicija ne čineći pri tome skoro ništa kako bi poboljšala svoje izglede na predstojećim izborima.

Krajnje nam je vreme za otrežnjenje.

Nemanja Šarović, predsednik Pokreta Ljubav Vera Nada