Neosetljive uši na osetljiv jezik

Nije ovo priča o gramatici, nego o često nam omiljenim dvostrukim standardima. Jer, ko god baci pogled na ovo "bogatstvo" našeg jezika, ne može da se ne zapita: a što su onda sporne dekanka i sutkinja? Hoću da kažem da nekad nismo svesni jezika koji upotrebljavamo, a koji je takodje moćno oruđe, a ponekad (kao na početku teksta) i ubitačno uvredljivo oružje.

Polemike oko rodno osetljivog jezika traju godinama. Osetljivih ušiju, ali često neosetljivog govora (samo zađite na neku društvenu mrežu) i samo u muškom rodu osetljivih mozgova (ravnopravno se odnosi i na žene i na muškarce). A potreba za rodno senzitivnim jezikom raste iz godine u godinu. Zato što to nije stvar jezika, već moći. Raskorak nastaje između onog položaja koji žena zauzme i onog koji joj je u našim glavama jedino namenjen. Doduše, i od samih žena zavisi, od njihove potrebe da koriste reči iako nisu većinski prihvaćene.
Nedavno je Jadranka Joksimović (koja bi po svojoj evrointegracionoj funkciji trebalo da bude progresivna, a ne samo po nazivu napredna), izazvala brojne reakcije svojim otporom da je oslovljavaju sa ministarka. To isto je svojevremeno, u svojoj prvoj izjavi po stupanju na dužnost, izjavila i Jorgovanka Tabaković - ja sam guverner. Možda se neko seti da je pre desetak godina, i Zorana Mihajlović radije bila ministar nego poslanik.

Ako možemo da bez problema kao sinonim za Desanku Maksimović godinama koristimo najveća srpska pesnikinja, zašto nam smetaju pilotkinja ili psihološkinja? Lingvisti i lingvistkinje su tu da nađu najprimereniji oblik, da ne bismo stalno imali žalbe da je rogobatno. Uostalom, ne mora baš svako zanimanje da ima svoj oblik u ženskom rodu, možemo da koristimo i izraz žena + profesija. A u vezi sa tim, za one koji ismevaju rodno osetljiv jezik tako što bi da pretvaraju baš svaku životinju ili stvar u imenicu ženskog roda, pa pitaju kako je muški rod od žirafe ili ženski rod od telefon, pojašnjenje da se ovo pre svega odnosi na osobe.

Ovo je odgovor onima koji iz neznanja ili malicioznosti govore kako neće jezik povećati ženama plate, neće smanjiti nasilje i femicid…. To i nije smisao. Jezikom ćemo, pomalo, ali svakodnevno, doprineti menjanju svesti o mestu žene u savremenom društvu, a time i menjanju odnosa prema ženama. Svako ko misli da su žene jednako vredno ljudska bića kao i muškarci, to će pokazati u svom govoru, i neće imati nikakav problem da koristi odgovarajuće termine i pojmove.

Paula Preradović Molden, unuka mnogo poznatijeg dede, velikog pesnika Petra, jedina je žena na svetu koja je autorka stihova neke himne - njena oda "Zemljo planina, zemljo na rekama" 1946. godine izabrana je na javnom konkursu za himnu Austrije. Ta pesma je, međutim, jedna od retkih na svetu koja je doživela svoje "rodno unapređivanje": pre tačno jedne decenije, tekst je izmenjen i pored velikih sinova, dodate su i - velike kćeri.

Negde u isto vreme, Švedska je uvela oznake za filmove koje ukazuju na rodnu ravnopravnost: filmovi moraju da prođu test, što znači da moraju da imaju najmanje dva ženska lika koja međusobno govore o nečem drugom osim o muškarcima. Srbija je, ovaj danas omražen i izrugivanju izložen rodno senzitivan jezik, imala još krajem 19. veka, a najpoznatiji dokument koji se već godinama pojavljuje u javnosti je Vesnik Srpske crkve, objavljen davne 1896. U njemu se bez problema pominju predsednica, delovotkinja, kasirka, itd.

Za kraj, vratimo se u sadašnjost: retko ko će danas po izlasku iz bolnice reći "sjajan doktor mi je izlečila koronu" ukoliko ga je izlečila doktorka. Ako može dok traje pandemija, zašto ne bi moglo uvek?