Nekulturna provincija

Nažalost, danas smo svedoci veoma lošeg odnosa vlasti prema kulturi. Imamo i pojavu da se akcenat ljudi iz malog mesta, posebno ljudi sa juga omalovažava. Takođe, imamo i dosta predrasuda prema ljudima na osnovu njihovog mesta rođenja, odnosno mesta stanovanja. Sve ovo, veoma je loše. I svemu ovome doprinela je ovolika centralizacija zemlje, koja je, vidimo, nešto nepovoljno po naše društvo.
Kad smo kod akcenta, evo jedne zanimljivosti. Francuski parlament usvojio je prošle godine krajem novembra (2020) neobičan, ali možda i veoma potreban, rekla bih, predlog zakona protiv diskriminacije ljudi koji francuski jezik govore sa nekim akcentom, a zakon predviđa i velike kazne, do tri godine zatvora i 45.000 evra.

Međutim, hajde da vidimo šta se dešava sa Srbijom. Spomenućemo Zakon o ćirilici. Predlog zakona napsan je 2017. godine. Do danas se ništa nije desilo. Da se razumemo, Srbija je država koja u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, u delu o osnovnim odredbama poštuje ćirilicu i latinicu. I tako i treba i da bude. Kao što i jezici i pisma nacionalnih manjina treba da se poštuju da budu u ravnopravnoj upotrebi.

Selo ili grad? A što bismo birali? Kulture je i onako sve manje i u gradovima, i u provinciji. Ali, nije bilo tako. Ako pogledamo iz nekog drugog ugla, koji ne mora da bude pravi ugao posmatranja, ali je bitan, videćemo da su mnogi umetnici, koji su doprineli razvoju kulture i umetnosti iz manjih mesta. Na primer tu su: Sava Šumanović, rođen u Vinkovcima, Nadežda Petrović, rođena u Čačku, Stevan Stojanović Mokranjac, rođen u Negotinu, Zoran Radmilović, rođen u Zaječaru, Bora Stanković, rođen u Vranju, Laza Lazarević, rođen u Šapcu, Desanka Maksimović, rođena u Valjevu, Milena Pavlović Barili, rođena u Požarevcu, Leo Martin, rođen u Blacu, Đura Jakšić, rođen u Srpskoj Crnji. Mogli bismo ovako da nabrajamo do sutra.

Mnogo umetnika i ljudi koji su dalu nemerljiv doprinos kulturi, nauci i veri rođeni su i u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu. Cilj prethodnog nabrajanja isključivo je imao za cilj sa pokaže da mesto rođenja umetnika može biti bilo gde, ali i da pokuša da otkloni predrasudu o provinciji kao nečemu što je sinonim nekulturno ili zaostalo.

"Umetnost je linija oko tvojih misli", rekao je Gustav Klimt. Kultura je zapravo način na koji se čovek definiše i traži svoje mesto i u sebi, i oko sebe.

Do pre samo 15-ak godina su kultura i razne vrste subkultura bile lako uočljive i u malim mestima i u velikim gradovima u Srbiji.

Kada govorimo o malim mestima, kultura je bila vidljiva u Domovima kultura koje su imale razne programe, od priredbi, projekcija filmova, raznih žanrova, likovnih kolonija. Škole su bile mesto u kojima su organizovane sekcije, a prvenstveno je jako bila cenjena likovna sekcija. Takođe, deca su mogla da pohađaju razne vrste plesova od folklora do brejkdensa i hiphopa. Horovi su aktivni, muzičke škole, gde je i manja opština imala potencijal da nastavnici nauče decu da svuraju klavir, gitaru ili harmoniku. Danas je toga sve manje.

Uporedo sa tim kako se država odnosi prema kulturnim ustanovama i kulturi, sve je više ljudi, bar ja tako vidim, koji su, sve više, okrenuti čitanju knjiga, gledanju filmova, prepoznavanju umetnosti od kiča i šunda i uopšte zainteresovani za kulturu u širem smislu.

Na kraju bilo bi dobro da se reči velikog slikara Pabla Pikasa dovedemo u ravan sadašnjosti: "Umetnost je eliminacija nepotrebnog". Umetnost je eliminisati negativne pojave, pre svega iz misli, a onda i iz naše okoline. Kada se eliminiše nepotrebno, ostaje ono što nam je potrebno, a kultura je hrana duše. Kada je manje nepotrebnog, više može da stane onog što nam je potrebno. Razmislite.

Jovana Ćirković