Od poznatog ka raskrinkanom

A kako u realnosti izgleda zaklinjanje državnog rukovodstva na prosperitet i očuvanje zdrave životne sredine znaju Bor, Majdanpek, Smederevo, Obrenovac, Beograd, Pek i svetski rekordi u količini zagađenja životne sredine i broja obolelih i umrlih od istog. Novodošle kompanije koje su preuzele upravljanje nad rudnicima i železarom, ne poštuju ekološke zakone u Srbiji. Ne poštuju ni mnoge druge, poput Zakona o radu. Devastacija životne sredine je frapantna. Čitavi gradovi su ugušeni, a državni organi ne preduzimaju ništa da strane kompanije stave pod kontrolu.

Šlag na torti je Rio Tinto i uopšte sve ostale njemu slične, a možda čak i sestrinske kompanije, koje su ovih godina i dana dobile dozvole za istraživanje nalazišta litijuma u Srbiji, sa željom da što pre otpočnu proizvodnju u čemu ih žestoko ohrabruje gore pomenuti „Trio fantastikus “.

Šta je navodno poznato?

Ministarka Zorana Mihajlović navodi da je „procenjena vrednost rezervi mineralnih sirovina u Srbiji preko 200 milijardi evra“, što će reći da litijum vredi 24 milijardi evra, a kao eho Vučić tvrdi da je javni dug Srbije navodnih 27 milijardi evra, po čemu bi običan građanin logično trebalo da zaključi da će litijum otplatiti javni dug. Ipak, Aleksandar Vučić preti svim građanima Srbije da ukoliko projekat rudnika litijuma „Jadar“ propadne, moraćemo da platimo odštetu od 100 milijardi, nije rekao čega i po kom osnovu.

Poznato je i da je Trio fantastikus žestoko zagrizao za litijum, a radi toga je projekat „Jadar“ pre završenog istraživanja dobio pečat „nacionalni interes“. Promenjen je Prostorni plan za Loznicu i ostale teritorije gde se planira eksploatacija, oranice prve kategorije su ekspresno preimenovane u građevinsko zemljište, a pre završene studije Rio Tinto je u lozničkom kraju započeo otkup zemljišta za potrebe rudnika.

Poznato je i to da će na dnevnom nivou biti crpljeno 3.000m3 vode iz Drine, a da će u Jadar biti vraćeno 4.500m3 (??). 1000 hektara pod rudnikom, kako je saopšteno u Prostornom planu, trebalo bi da donese oko 7 miliona evra godišnje rudne rente i oko 23 miliona evra na ime poreza. A meštani tvrde da ako bi se na tih 1000 ha gajila malina, godišnja ostvarena neto dobit je prosečnih 11.2 miliona evra, za jagode 16 miliona evra, a od rakije bi se neto prihodovalo oko 2.8 miliona evra.

Ana Brnabić tvrdi da će hemijsko postrojenje biti locirano na „oko 15km od Loznice“ a radiće „po najvišim svetskim ekološkim standardima“. O tim „standardima“ već postoji ogroman broj izveštaja i slika sa terena. BBC piše – “Rio Tinto je razorio 46.000 godina stare naseobine Aboridžana”, a NBC – “od Australije do Mongolije, od Papue Nove Gvineje do USA, međunarodni rudarski gigant Rio Tinto ostavlja za sobom trag destrukcije gde god se nađe”. Ugledni „London Mining Network“, još 2010. godine objavljuje dokument pod naslovom: „Rio Tinto - sramna istorija zloupotreba ljudskih i radnih prava i uništavanja životne sredine širom planete“.

U dokumentu su taksativno navedeni svi užasi koje je ljudima i planeti do tog datuma napravio Rio Tinto, a navodi podatak da je kompanija uglavnom birala da rudne poslove obavlja u zemljama gde su na vlasti bili diktatorski i totalitarni režimi (!) skloni visokoj korupciji i nasilju, poput fašističkog generalisimusa Franciska Franka u Španiji. Izveštaj je krcat podacima o proizvedenim milijardama tona otrovnog otpada koji je Rio Tinto istovario u reke i po zemljištu, ostavljajući za sobom smrt i pustoš, kako biljnog i životinjskog sveta, tako i stanovništva. Čak je izbio i jedan rat.

Apsolutno je nemoguće da Trio fantastikus nije upoznat sa ovim javno dostupnim izveštajima i pratećim slikama. Pa ipak, Aleksandar Vučić izjavljuje – „to je bogatstvo od kojeg će da procveta jedan deo Srbije“, pa zato „umirem od smeha kad gledam (ekološke) demonstracije“. Zorana Mihajlović tvrdi kako je projekat “Jadar” tu “da pomogne na putu ka zelenoj ekonomiji i boljem svetu”, a ljude „pokušavaju da zbune poluistinama i neistinama. Ana Brnabić osim tvrdnji da će „najveća pažnja biti poklonjena elaboratu o zaštiti životne sredine“, dodaje da je iz kompanije „uveravaju da imaju izuzetno dobru komunikaciju sa lokalnom zajednicom“.

Da li je to ludilo kad predsednik umire od smeha dok lokalna zajednica masovno i žestoko protestuje, a premijerka je opuštena usled dobre saradnje na terenu koja se manifestuje velikim protestima, ili se radi o udruženoj zloj nameri?

Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS, Dejan Šoškić, ističe da u iznesenim procenama vrednosti rudnih bogatstava može postojati potencijalni konflikt interesa, jer ne znamo ko je procenio vrednost rudnih rezervi? Ako je te procene napravila privatna inostrana kompanija koja ima ambiciju da dobije prava za eksploataciju, onda ona ima interes da vrednost rezervi prikaže manjim od realnih. Profesor Šoškić dalje navodi da ako se eksploatacija rude i proizvodnja baterija poveri inostranoj kompaniji, a tome se doda i eventualna proizvodnja automobila, onda su koristi za Srbiju ograničene na eventualnu građevinsku aktivnost u postupku izgradnje proizvodnih kapaciteta, na novu zaposlenost i ubiranje poreza i rudne rente koje država može da naplati.

Od toga treba, međutim, oduzeti sve ono što država plaća inostranim investitorima za nova radna mesta, a očigledno nedostaje nezavisna stručna procena cene kolateralne štete narušavanja životne sredine, koju bi takođe trebalo oduzeti od eventualno naplaćenih prihoda. Profesor Šoškić ističe da u svojim nastupima povodom Rio Tinta, ministarka Zorana Mihajlović koristi procenat bruto domaćeg proizvoda kao meru potencijalne koristi za zemlju od realizacije ovog projekta. Međutim, to nije precizan vid izražavanja vrednosti bilo koje investicije, jer je Bruto domaći proizvod promenljiva veličina, tako da navedenih 3% danas nije isto što i 3% juče, odnosno sutra.

Uz to, BDP je pokazatelj koji se dobija kada se na bruto dodatu vrednost dodaju porezi i oduzmu subvencije, a bruto dodatu vrednost ne možete precizno proceniti bez podataka o prodajnoj ceni, ukupnoj realizaciji i materijalnih troškova budućih preduzeća koja će se baviti ovim poslom, a sve to su još uvek čini se nepoznati elementi projekta „Jadar“. Bivši guverner NBS upozorava da neke razvijene zemlje eksploatišu svoja prirodna bogatstva sasvim drugačije i to na način da ostvareni profit preusmeravaju u besplatno školstvo i zdravstvo i podršku penzionom sistemu zemlje. Ilustrativni primer je Norveški, koja je, pored ostalog, i isključila pomenuti Rio Tinto iz svog penzionog fonda zbog dešavanja u rudniku Grasberg.

Kad je sve gore navedeno poznato, postavlja se pitanje ima li čega nepoznatog? Nema. Raskrinkani su. Trio fantastikus rešen je da do kraja i bez zadrške istraje u krivičnom delu trgovine interesom i krivičnim delima usmerenim na uništenje životne sredine i trovanja populacije. Za to je dobio „podsticaj“ od milijardu nečega, koji će morati da vrate ako im propadne trgovina. S druge strane, dovoljno je da znamo podatak da će Rio Tinto svakodnevnih 3.000m3 vode pretvoriti u 4.500m3 nečega, što jasno ukazuje da će reke Jadar, Drina i Sava biti počastvovane sa 1.500m3 raznih otrova svakoga dana, a oranice, voćnjaci, šume, biljni i životinjski svet devastirani, posle čega je pitanje od čega i sa čime će živeti zapadna Srbija? Time će pored već postojećeg uranijumskog razaranja Srbije i kineskog dosoljavanja Borom, Majdanpekom i Smederevom, ekološko devastiranje naše zemlje biti zaokruženo.

Rio Tinto je uglavnom Britansko-Australijski konglomerat, pa se postavlja pitanje da li iza ovakvog scenarija trovanja Srbije stoji Vučićev savetnik i veliki prijatelj Srbije - Toni Bler i po čijim nalozima Trio fantastikus ide đonom na Srbiju? Treba primetiti da je u proces aktivno uključena i njena ekselencija ambasador Australije u Srbiji, Rut Stjuart, što je neshvatljivo i zapanjujuće, obzirom na katastrofe koje je Rio Tinto pričinio u Australiji i na Novom Zelandu.

Evidentno je da Ustavni sud Srbije, Republički javni tužilac i Tužilaštvo za organizovani kriminal trebaju da preduzmu hitne mere iz svojih nadležnosti i stanu na put onima koji bi da Srbiju razore uzduž i popreko.

Srbi nisu Aboridžani.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a