Slaviša Lekić: Sex specialis

Reč je, inače, o čoveku čiji je ceo život, nakon što mu je oteta i ubijena petnaest godina stara ćerka Tijana usmeren ka poboljšanju bezbednosti dece u Srbiji.

Ova jeziva rečenica sasuta je Srbiji u lice u finišu emisije koja se bavila podvođenjem i seksualnim zlostavljanjem u Jagodini, koje godinama unazad praktikuje Dragan Marković Palma, lider jedinstvene Srbije, lokalni šerif, poslanik i "političar" koji je deo koalicione vlasti nesrećne Srbije.

Nisu, naravno, Palmine orgije počele ulaskom u politički dil sa Aleksandrom Vučićem niti je Marinika Tepić, inače neobično hrabra političarka, bacanjem svetla na ovu amoralnu, dekadentnu i nadasve nehumanu praksu zaslužila orden.

Nije nikakva tajna da Dragan Marković Palma godinama unazad priređuje spektakularne proslave svega i svačega u Jagodini: ta narodna veselja, začinjena zavijanjem udarnih glasnih žica turbofolka, praćena podvriskivanjem i jodlovanjem uglednih osoba iz javnog života i okršajima političara koji zavrnutih rukava tuku bitku sa desetinama kila priklanih i termički umešno obrađenih prasića i jagnjića, postala su crveno slovo u kalendaru svake vlasti otkad je Palma u politici (a nema vlasti, od Koštuničine preko Tadićeve do Vučićeve, u kojoj nije participirao).

Natuknice i šuškanja da su u taj jagodinski melanž uključene i maloletne i starije pionirke koje umeju da sednu u krilo, poljube znojavo čelo, poglade gde treba ili šta se već radi u depadansima koji su sastavni deo objekta za slavlje, ostale su u domenu uobičajenih reakcija na slične stvari koje mestimično čujemo o drugim sredinama - coktanje jezikom i uzdasi sa sleganjem ramenima kao kolokvijalnim simbolom zgražavanja.

Hoću da kažem, i sebi, da smo već godinama ne samo nemi posmatrači već - saučesnici!

Prvi put se, međutim, desilo, da Marinikino otkriće uzdrma počinioca i ostavi ga na čistini njegove neobrazovanosti, primitivizma i bahatosti, da ga ogoli i poput ribe na suvom natera na neusklađeno bacakanje i pokrete koji udicu sve više zabadaju u izmoreno tkivo.

"Imam papir da se žena koja je stajala juče iza Marinike leči od neke bolesti, imam i njenu šifru".

Da ništa drugo nije rekao, ovim je jasno pokazao da na platnom spisku ima one koji denunciraju ("demonstriraju", rekao bi Palma) pacijente.

"Ako se žrtve plaše mene, pa neće da idu u tužilaštvo i policiju, hoće preko Skajpa i onlajn, ja ću isto tada da saznam njihova imena i prezimena i sve te svedoke, razumete".

Da ništa drugo nije rekao, ovo je dovoljan povod da ga tamo gde treba priupitaju o pretnjama svedocima.

"Ko je bio u kolima kad je nastradala jedna osoba, gde je bila glava toj jednoj osobi kad je nastradala jedna osoba i tako dalje. Neću sad sve da otkrijem, a i neću da pričam sad i ovo nije sad ja tebe plašim - ako ti kažeš za mene, reći ću i ja za tebe!"

Da ništa drugo nije rekao, pametan tužilac bi u ovome našao makar primese ucene.

"Ko prenoći kod mene jedno veče i jednog dana, on je moj i božiji, što bi reko narod!"

Da ništa drugo nije rekao, ova gramatički neispravna rečenica bila bi razuman povod da ga privedu da propeva kojim se to veštinama i tehnikama služi ne bi li ubedio poslovne partnere.

Niko Palmu nije pozvao da odgovori na nešto od pobrojanog - eno ga, šeta s televizije na televiziju, od redakcije do redakcije, qrči se i zastrašuje svedoke.

Pravo i pravda su opet - nikako da nam više dođe iz dupeta u glavu - poklekli pred koalicionim interesom.

Ko je Palma?

Dragan Marković je sve samo nije politički blavor, kakvim ga percipira dobar deo političke javnosti u Srbiji.

U jednoj od depeša iz beogradske ambasade SAD koje su svojevremeno ugledale svetlo dana navodi se da su ljudi Vojislava Koštunice, bivšeg predsednika SRJ i DSS, iz uprave rudnika Kolubara ilegalno prodavali ugalj i tako popunjavali lične i partijske blagajne. Vojislav Koštunica je nazvan Nosferatuom, dok se Dragan Marković Palma pominje kao "ćelavi, zdepasti kikboks gradonačelnik".

Vikiliks je iz nepoznatih razloga bio romantično korektan.

"Za koga navijate na Evropskom prvenstvu?", pitao je Palmu novinar Kurira juna 2012.

"Lomim se između fudbalske sile Nemačke i… tamo gde igra Mesi…"

"Pa on igra za Argentinu! Ovo je Evropsko prvenstvo".

"Pa… za Nemačku i Španiju. A znate li zašto navijam za Španiju? Zbog Palma de Majorke. Nekad kad ukucam "Palma" u Guglu izađe i Palma de Majorka!"

Nije nezanimljiva ni priča kako je Stivenu Vordsvortu, bivšem ambasadoru Velike Britanije, servirao vic o sebi. Poznato je da se u Jagodini za četvrto dete dobijala finansijska pomoć, a u Palminoj izvedbi PR prezentacija te socijalne pomoći izgleda ovako: Jedan Rom je imao troje dece. Jednoga dana kaže ženi: "Ajde, spremi decu, a ja ću da dovedem četvrto koje sam napravio komšinici i idemo kod Palme po 200 evra". Žena mu na to kaže: "Ne mogu, došli očevi i odveli decu".

"Ambasador je tražio da mu dva puta ispričam taj vic", hvalio se posle Palma.

Palma vam je i onaj lik koji je na pešačkom prelazu u centru Beča hteo da pređe ulicu, ali je na semaforu signal za pešake pokazivao figure dva muškarca, "a ne muškarca i žene ili porodicu":

"Tada nisam hteo tu da pređem ulicu, a na sledećem semaforu je bilo isto, pa sam otišao u sporednu ulicu…!"

Veliki je fan putovanja:

"Ja sam išao u Dubai da vidim najvišu zgradu u Evropi - zove se "Burdž Kalifa". Tri puta sam bio tamo da se slikam".

No, iako deluje kao čovek (mada je ispravnije reći - živo biće) koji je nosio kišobran kad je Bog nad zemljom prosipao pamet i voli da se izražava "da ga ceo svet razume" (legendarno je i njegovo zalaganje za izgradnju "Beograda na vodi" – "Zar da gledamo propale obale Dunava i Save, gde zmije mogu da vas pojedu", ili žal što mu uživo nisu svirali samo Betoven i Šopen – "… jer sam bio mali kada su oni bili živi", ili urnebesna odbrana od optužbi za homofobiju - "Nisam rekao da bih obesio homoseksualce nego da bih ih okačio za nogu") Palma je apsolutni ekspert u mešetarskoj snishodljivosti.

Medijima je svojevremeno prodao priču da su Željko Ražnatović i Zoran Đinđić bili u takvim odnosima da ne isključuje mogućnost da je Arkan izgubio glavu jer je štitio Đinđića:

"Kad se desio taj tragičan događaj, Arkanovo ubistvo, Zoran je prvi došao kod Cece u kuću!"

Bilo je to pre nego što je ubijenog premijera u parlamentu Srbije na indirektan način optužio za prizivanje bombardovanja Srbije 1999.

I Vojislava Koštunicu je voleo, pa nije:

"Koštunica i ja nismo slučajno u koaliciji. Isto mislimo u 90 odsto slučajeva. I ako on kaže da ne treba da se ide na izbore zbog Kosova, ispoštovaću to".

Ne lezi vraže, još nije ni prošlo vreme slavskih pihtija, oglasio se novi Palma:

"Neću da mi Koštunica ponovo bude premijer posle izgubljene Jugoslavije i, sada, Kosova".

Upisao se u prosvećene Evropljane:

"Znate, kad sam bio mali i imao pet godina, tražio sam od tate da mi kupi čokoladu "životinjsko carstvo". On je odlazio na posao i vraćao se bez čokoladice. Kad sam ga pitao zašto, rekao mi je da je umro čovek koji pravi čokolade. Ja mislim da bi uskoro tako nešto moglo da se dogodi i Evropskoj uniji!"

"Ovo nigde nema! Evropa i svet su došli u Jagodinu. I to baš na dan kad je Srbija dobila proevropsku vladu. Jeste li videli kako je naš predsednik ovde dočekan?! Više od 10.000 ljudi ga je pozdravljalo, bez ijednog zvižduka. Takve ovacije pre Borisa jedino je mogao da doživi Tito", sijao je od znoja i zadovoljstva Palma u julu 2008.

"Boris Tadić je najveći demokrata koga sam ja ikad upoznao. Postali smo veliki prijatelji. I mi se intimno družimo, Boris Tadić i ja", govorio je kasnije, svakako pre maja 2012.

"Ako hoćete da pobedite, onda taj tim mora da vodi najbolji kandidat, a to je Aleksandar Vučić", čulo se ubrzo iz Palminih usta.

A na posebnoj sednici u Skupštini Srbije, gde je većano o Siniši Malom, tek promovisanom ministru finansija Vlade Srbije, mlađim naraštajima na delu je pokazao kako Vučića poljubiti tamo gde se i dete retko ljubi:

"Lako je biti ministar finansija kad imaš Zidana i Ronalda u vidu Aleksandra Vučića koji stvara uslove", znojio se Palma, u hodu vagajući kaže li se Rolando, ili Ronaldo, ili Rondalo.

Do sutra vam mogu navoditi primere koji svedoče da su svaki od pežorativnih prideva koji idu uz njegovo ime - bahat, neotesan, nevaspitan, egocentričan, nadmen, ohol, prepreden, dvoličan, zadrt, gramziv, bezdušan - zaista manje ili više, uglavnom više, ugrađeni u politički DNK Dragana Markovića Palme i nizati svedočenja kako je ovaj ugledni "domaćin", kako sebe voli da predstavlja, ništa drugo do obična secikesa, ulizica, podrepaš, grebator i čankoliz.

Šta onda takav koloritni lik radi u vlasti, da li je normalno da niti jedna od silnih afera u koje je bio upleten, a ima ih tušta i tma, nije dobila sudski epilog, kako je moguće da muško i žensko u Jagodini zatvara oči dok im čovekoliki grmalj domaćinski jaše ćerke, sestre, žene…?!

Odgovor je porazno jednostavan: politički interes je porazio pravdu i pravnu državu, i ponizio i žrtve i buduće, često ne svojom voljom, političke sifražetkinje.

I od goreg ima gore: Palma iz Jagodine nije jedini, Srbija je puna palmi!

I ja zaista ne znam šta je gore: ta rasutost palmi na teritoriji Srbije ili to što ovo razvaljeno i konfuzno društvo saginje glavu i ćuti pred seksualnim orgijama i nemo se zgražava zbog podvođenja i maloletne prostitucije kao simbola nečije političke (pre)moći.

A oni su već postali toliko moćni da bez problema mogu izgurati jedan lex specialis po kojem će sve što je žensko biti dostupno blavorima sa članskim kartama.

Taj poslednji čin egzekucije nad slobodom zvaće se – Palmin sex specialis.

"Nemam nikakvih suicidnih misli, da znate – ako završim u Dunavu, nisam skočio sam", te neugodno iskrene i traumatične reči Igora Jurića i dalje zvuče jezivo, ali su mnogima valjda sad razumljivije.

Slaviša Lekić (gradski.me)