Osveta istini

Spisak žrtava KNOJ-a, OZNA-e, pa sve do novokomponovanih sinonima „službe“ koja se trenutno zove BIA, impozantan je. Služba je ubila Krcuna, Đinđića i Stambolića i još na desetine i stotine drugih, što u državama koje je nesačuvano čuvala, što po belom svetu. A izdajnici i kriminalci u njenim redovima postali su „simbol“ službe. Simatović, Stanišić, Bulatović, CIA, MI, Legija, Zveki, kidnaperi i lovci na ucene, prodaja Miloševića, Karadžića, Mladića i ostalih, a sve zarad punog novčanika pojedinaca iz „službe“ i politike.

Sve države koje je „služba“ trebalo da čuva i sačuva, od prve do poslednje, raspadale su se u potocima krvi i razaranja. Nesposobni, nesavesni, bahati, korumpirani, kriminalizovani i izdajnički kadar tajnih službi direktan je krivac za katastrofalna razaranja i stradanje svih građana bivše SFRJ. Pojedini preživeli pripadnici „službi“ još uvek su na mnogim međunarodnim poternicama. Ko još može da zaboravi Dolanca i Arkana?

I sad bi baštinici krvave „tradicije“ da nastave osvetu istini kroz dobro nam poznato tjuning „pravosuđe“? Ili možda uobičajeno „rešenje“, Dumanović i Tepićeva poput Ćuruvije, Pantića, Dade? Testirati Cvijanovo „samodavljenje“? Spontani noćni požari, Grocka, Surčin? Šta je sledeće? Bahatost i sila više neće nikoga uplašiti. Dokaza ima napretek, a tek će biti otvorena lavina onih kojima je dosta i koji puno znaju. Nisu Srbiju uplašili ni Crno-žuta monarhija, ni Svastika ni NATO uranijum. Ni Miloševićeva nije gorela do zore, uprkos svim ubistvima i pljački. Ne mogu koferi sve da plate, ne može se ubiti, zapaliti i drogirati sva Srbija.

Šverc je kriminal. Nameštanje fudbalskih utakmica je kriminal. BIA na obezbeđenju fabrike marihuane je kriminal. Avion na poklon od kriminalaca je kriminal. Brod na poklon od trgovaca drogom je kriminal. Helikopter na poklon od lica sa poternice je kriminal. Na kazanu kod kriminalaca je kriminal. Neodgovornost za smrt sedmoro ljudi je kriminal. Kriminal je kada BIA kriminalcima odobrava dozvole za nošenje oružja. Kriminal je kada BIA godinama ne vidi Nevolju, Škaljare i Kavače. Kriminal je izvlačenje para iz državnih preduzeća, pod nosom BIA-e. Kriminal su „Briselski sporazum“ i „Vašingtonski pakt“.

Kriminal je i zamenjena fascikla. Kriminal je ambasada u Jerusalimu. Kriminal su Tači i Vučić. Kriminal je „Srpska lista“. Kriminal je Beograd na vodi i Savamala. Kriminal su brisevi na drogu u osnovnim školama. Kriminal je kad je glavni grad svetska prestonica zagađenog vazduha, a država prva po broju umrlih. Kriminal su arhitektonski monstrumi opranih para nad izvorištima vode za piće. Kriminal je kada stotine hiljada tona sumporne kiseline treba prosuti po oranicama i voćnjacima. Kriminal je kada milion eura vredan video nadzor ne radi na dan ubistva Olivera Ivanovića. Kriminal je kada zarobiš dva minuta. Kriminal su ozonirane „bunga“ orgije i prevrnuti čamac na Dunavu. Kriminal je kad žandarmerija čuva bungaše na „Srbiji“. Kriminal je kada generali policije bungaju botoksirane silikonuše, a ove im cepaju automobile. Kriminal je kada o opijatima i alkoholu zavisne osobe devijantnog mentalnog ponašanja vode državu. Kriminal je kada noćni TV program državnih frekvencija čini drogirani šljam muškog, ženskog i izopačenog roda a ne postoji dečji školski program. Kriminal je kada ti na dupetu i silikonima upečate diplomu, a partija te udomi. Kriminal su 35.000 eura mesečno, najveće kreditno zaduženje i najveći budžetski deficit.

Kakva je profesionalna kvalifikacija direktora BIA-e, osim one „volim ove novinarke koje ovako lako kleknu“? Kojim znanjem i postupanjem radi na „zaštiti bezbednosti Republike Srbije, otkrivanju i sprečavanju delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije“. Da li je otkrio nešto od toga? Šta je prioritet, biti vojnik ove zemlje i ovog naroda, ili partije i bratije? Jer poseban je kriminal ako direktor BIA-e sve gore navedeno zna, a ne postupa.

Najteži kriminal je ako sve navedeno zaista ne znaš, a vodiš „službu“ koja treba da zna, spreči, brani i odbrani.

A najveći kriminal je kada kreneš da se sa državne funkcije svetiš vrhunskom profesionalcu, Milanu Dumanoviću, koji je za razliku od direktora BIA-e, osim što je profesionalno obrazovan, u svojoj policijskoj karijeri bio nagrađivan za postignute rezultate u borbi protiv kriminala i koji je zasmetao kada je u svojoj nepokolebljivoj čestitosti krenuo da radi ono što treba, a to je da ukaže na kriminal tamo gde ga biti ne sme, pa je uperio prstom u Gašića i čedo - Dijanu Hrkalović, da bi potom bio izbačen sa posla.

Bratislav Gašić, pored već pomenutog slučaja „Helikopter“, ali i ostalih prljavština u karijeri, poslao je i Dijanu Hrkalović u MUP. Primanjem takvog kadra u BIA, a potom i njegovim prosleđivanjem u MUP, Gašić je još jednom pokazao da je potpuno nesposoban, a možda čak i zlonameran u svom državnom delovanju. To treba posebno ispitati. Postavlja se pitanje ko je zapravio stvarni armirani prsluk crnim džipovima i bakljama i gorivo YU-SEX, YU-PRC i YU-TUC avionima? Šta očekivati od još jednog odaslanog BIA kadra, Ministarke pravde Maje Popović? Koliko ljudi je BIA zaposlila po donošenju novog Zakona o BIA, koji je direktoru omogućio arbitrarno zapošljavanje bez konkursa i provera? Ko može da utvrdi broj eventualnih „kriminalizovanih“ značaka? Da li je BIA devastirana radi stavljanja u službu partijskoj vojsci vladajuće koalicije?

Da li je neko naumio da postane kalif umesto kalifa? I Berija je kažu sklonio Staljina, a Ranković hteo Tita.

Odgovore na ova pitanja dužna je prvo da pruži BIA, ali ona je očigledno paralisana i rastrojena višedecenijskim pogrešnim usmerenjem i katastrofalnim neuspesima. Odlazak rukovodećeg kadra imperativ je opstanka države. Kada su nastupila krizna vremena, Putin je stečeno znanje i školu investirao u izgradnju nove Rusije, nije švercovao preko berlinskog zida.

Da bi država bila vraćena narodu, a institucije oslobođene, prvi zadatak sledećih vlasti mora biti potpuna reorganizacija bezbednosnog sektora i uspostavljanje neprikosnovenog principa konkursa: provere pismenosti, testa spremnosti, školske spreme, mentalnog i opšteg zdravlja, i ostalih metoda selekcije zapošljavanja ljudi koji će nositi posebna ovlašćenja. Tek tada sledi uspostavljanje vladavine prava i polaganje računa pred narodom, pa povrat pokradenog.

Dumanović nije i neće biti sam. On je tek jedan u sedam miliona. Biće oslobođeni ostalih 6.999.999.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a