Neskriveno uništavanje srpskog seljaka

Pre mesec dana je gotovo u tajnosti donesena Uredba Vlade Srbije koju je potpisala Ana Brnabić, a koja podrazumeva smanjenje već sramotno niskih subvencija za poljoprivrednike na svega 4.000 dinara po hektaru. Da bi javnost najbolje stekla pravi utisak šta to konkretno znači za paore i zemljoradnike, daću vam nekoliko primera.

Prošle nedelje sam posetio Opovo. Tamošnji domaćini nemaju gde da prodaju svoj krompir, jer ga država Srbija uvozi iz Belgije, Holandije i Nemačke, što je potpuno nerealan potez ove vlasti s obzirom na naše proizvodne kapacitete. Prošle godine u novembru ministar Nedimović je posetio Ivanjicu i savetovao domaćine da skladište i čuvaju svoj krompir jer će tržište imati potrebu za ovim proizvodom. Poslušali su ministra i našli se u katastrofalnoj situaciji, jer je danas otkupna cena poražavajućih 7 dinara za kilogram krompira. Kako se to zove drugačije nego neskriveno uništavanje srpskog seljaka?!  

Stočari iz cele Srbije su takođe očajni zbog neisplaćenih subvencija koje im država duguje za nekoliko godina unazad, a ni sredstva iz takozvanog „Covid - 19“ paketa još uvek nisu isplaćena. Mesecima smo ukazivali na problem vezano za zastoj u izvozu junetine i apelovali na resorno ministarstvo da izađe sa planom i programom pomoći stočarima. Međutim, ministar poljoprivrede ima pametnija posla, kao i ministar za selo, koji predstavu nema da je u ovom trenutku 50.000 seoskih kuća u Srbiji napušteno. Sela nemaju elementarnu infrastrukturu, nemaju pošte, ambulante, puteve, a kada na to dodamo i subvencije koje predstavljaju uvredu za sve vredne ruke koje obrađuju zemlju, dobijamo situaciju koja može da se opiše jedino kao potpuno propala.  

Dakle, mi govorimo o realnim problemima u kojima se nalazi naša poljoprivreda danas, ali ujedno i o rešenjima koji mogu dovesti do poboljšanja stanja. Ono što ova vlast ne razume u nedostatku obrazovanja i stručnosti, jeste da je poljoprivreda izuzetno osetljiv sistem u kome su svi segmenti usko povezani. Prema tome, po planu za poljoprivredu koji smo napravili, prvi korak je povratak subvencija na 12.000 dinara. Odmah zatim, garantovanje otkupnih cena domaćih proizvoda i kontrola uvoza robe na naše tržište, što bi ostavilo poljoprivrednicima prostor za plasman sopstvene robe, i na kraju, ništa manje važno, obezbeđivanje subvencionisanog goriva za poljoprivrednike, što je danas normalna pojava u zemljama okruženja, ali ne i kod nas.  

Oživljavanje poljoprivrednih giganata kao što su bili „PKB“ ali i „IMT“ i „IMR“ takođe smatramo prioritetom, jer bi to značilo otvaranje brojnih radnih mesta ali i dizanje domaće poljoprivredne proizvodnje iz pepela. Isto tako, vraćanje bahato otete zemlje koju ova vlast u bescenje daje stranim kompanijama i pojedincima će biti jedna od glavnih tema kojom ćemo se baviti.  

Posmatrajući sveopšte stanje u zemlji, smatram da režim sitno broji do svog pada, a kada do toga dođe, očekuju nas pune ruke posla, jer poljoprivredu kao žilu kucavicu naše privrede, neodložno moramo postaviti na jake noge.

Dejan Bulatović, potpredsednik Stranke slobode i pravde