Dan kada smo ubili filozofa

Ostao nam je Šešelj i njemu slični... Duel između Šešelja i Đinđića koji je 1998. vodio Aleksandar Timofejev bi trebalo svi da poslušaju/pogledaju. Ko god se iole istinski razume u politiku i zdravu argumentaciju - shvatiće svu superiornost Zoranovu u odnosu na malog Vojislava. Ipak, jednog smo sahranili a drugi, eto, i dalje gostuje na Happy-u i sl.

Zato smo tu gde jesmo.

Intelektualaci nam nisu potrebni. Ili ih ubijemo ili nam sami odu preko. Katkad, u najboljem slučaju, bivaju ismevani od strane nepismenih a drčnih.
"Mrtvo more" Domanovića je i dalje živo. A i "Vođa" nas u startu prati, ili još gore, mi pratimo njega...

Na TV-u se neprestano igra i peva. "Vesela braća, žalosna im majka"...

Naprotiv - žalosna nam majka svima...

Naravno, ima i onih koji duboko veruju da je Zoran bio, u najmanju ruku, nemački špijun i da je, dakle, Srbiji svanulo njegovim ubistvom.
Ko god u to veruje - dovoljno je samo da danas pogleda kroz prozor. Ništa više.

Danas, evo, filozofa Zorana nema a filozofiju isključuju iz srednjih škola. Ne trebaju nam mladi koji misle. A i zašto da misle. Da bi bili tužni i bez posla?

Neka nam se sudba smiluje.

Živeli!

Ivan Vučković, filozof