Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja

Ovo su stihovi jedinog mornara koji je plovio panonskim morem.

Kako se oprostiti od Đorđa Balaševića?

Kako ga opisati? Pevač, kantautor, pesnik, muzičar?

Šeretskim osmehom je razoružavao svakog. Čak i one koji mu ponekad i nisu bili naklonjeni.

A njegov život – Muzika, stihovi, publika.

Namćor?

Ne volem… ujne, strine, šogore, komšiluk
Nataknem ih na čiviluk
Od njih ništa dobro nije došlo
Ne volem… semenkare… cigane trubače…
Burek… ulične pišače…
Nek mi moju lepu varoš vrate
Ne volem… džipadžije… Dizel…
Butikaše… restoteke… tamburaše…
Svaku pesmu bar za strofu skrate
Mater im…

Pisac naljepših setnih ljubavnih stihova:

Jedan d-mol me dobije kako odeš ti
U sobi je glupi d-mol
Uvek sazna kad je to
Uhvati me čvrsto i ne popušta
Lud je za tišinom, to ne propušta
Vodi me u svoj plavičasti dom

Jedan d-mol me razvali
Neki bi to prosto tugom nazvali
Nije to, šta je tuga za d-mol

Novogodišnji koncerti u Sava centru. Ne poznajem nikoga da bar nije bio na jednom.

Od sredine decembra pa skoro do Božića. Sava centar zauzet. Svako veče.

Dok vam sa bine recituje, peva ili priča, osećali ste se posebno. Kao da se baš vama lično obraća.

Upaljač u ruci, suza u oku, i poljubac upućen publici.

Prorok jednog vremena?

Polako komšije
Ne može samo da se uđe
Da se ruši tuđe lepo sam rekao

Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati

Revolucionar?

Na šta se priča svodi? Ej, parole o slobodi
Šetači-preletači? Slaba potpora
Nije to glava-pismo, ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:

Živeti slobodno… svetom se oriti…
Okićen perom sokola, za urok protiv okova
Živeti slobodno… pesmom pokoriti…
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje

I znalo se, posle četiri ili pet sati, povratak kući pešaka. Noćni autobus odavno prestao da vozi. I nije vam žao.

Puni utisaka, nogu pred nogu, recitujući njegove stihove i ne osetite da ste stigli domu svome.

Želim da verujem da će sada na miru, negde gore, moći da oda tajnu o Boži zvanom Pub, da okrene taj ringišpil u svojoj glavi.

Da će biti sa devojkom sa čardaš nogama, da će a njom zaigrati Balkanski tango recitujući joj na uvo:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih, i ja ću za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah.

I ne, ne želim da se oprostim od Đorđa Balaševića. Ne želim ni stih da mu napišem. Neću ni suzu pustiti.

I da, ovog puta ću slagati. Suzu ću sakriti, čašu vina popiti i stihove celu noć ponavljati.

Ako umrem mlad
Posadi mi na grobu samo ruzmarin
Ne dozvoli tad
Da naprave od toga tužni treći čin

Nek’ mi ne drže govore
Nek’ drugom pletu lovore
Ako umrem mlad
Zaustavljen u koraku i snu.

Marko Marjanović (marjanovicmarko.com)