Pandemija straha

Konstantne najave katastrofe, užasa, pucanja.

To su standarni mehanizmi, već odavno uspostavljeni.

Kao više puta najavljeni državni udari…

Cilj toga je da se zaseni masa, da se preusmeri pažnja sa svih afera režima poput Jovanjice i Krušika…

Imamo krizni štab, koji donosi potpuno nejasne odluke. Od zastrašivanja da će groblja biti puna, do toga da smo pobedili virus i da se svi pozivaju da izađu na izbore (uz savet da se glasa za stranku Predsednika Srbije) pa do ponovnog poziva na zatvaranje građana. Međutim usled velikog nezadovoljstva ljudi i julskih protesta, Predsednik se hitno iz aviona javio da neće biti ipak policijskog sata.

Jer, ukoliko rejting kaže da ne treba uvoditi mere, neće ni biti uvedene.

Rejting je za ovu vlast, ipak, najveća svetinja.

Uvesti delotvorne mere uz oštru kontrolu i kažnjavanje neodgovornih za nepridržavanje zaštitnih mera a ne zatvaranje ljudi.

Podobni su stručni a ljudi koji ne odgovaraju velikom vođi su neznalice uz naravno već dobro poznatu mantru državnih neprijatelja i stranih plaćenika.

I dok ti ljudi budu prozivani i izvređani, za to vreme će se podobnima podeliti ordenja i funkcije a najbolji među njima i ministarska mesta.

Vlast, a kada to kažem, mislim na Predsednika uvek igra da dobro već dokazanu i proverenu kartu.

Da on ostane neprikosnoven, da ga niko ne ugrozi.

Dok se Srbija i dalje nalazi u lošem stanju. Građani zamišljeni, zabrinuti za svoju egzistenciju, mladi bez jasne perspektive a zakoni su samo u teoriji i na papiru.

Sve je podređeno volji jednog čoveka.

Moderna, savremena, uređena država se zasniva na vladavini prava.

Vladavina zakona, ne ljudi!

Ivan Milanović