Boško Obradović nedeljom: Kriminalni poslovi Vučićeve vlasti

Tako je Vučićeva vlast jedinstvena po trgovini prirodnim i privrednim resursima naše zemlje u cilju zadobijanja i zadržavanja međunarodne podrške svom nedemokratskom režimu. Orginalnost ove metode ogleda se u tome što se nastoji da se podjednako zadovolje sve velike svetske sile tako što će se svakoj prodati ili pokloniti nešto od naših prirodnih i privrednih bogatstava. Tako, npr. Nemcima i Turcima kroz ogromne državne subvencije njihovim firmama u Srbiji, Amerikancima se daju autoputevi, Rusima železnica, Francuzima aerodrom, fabrika za preradu smeća i metro, Kinezima rudnici i kanalizacion mreža, Arapima poljoprivredno zemljište...

Ili se naši privredni potencijali rasprodaju strancima po niskim cenama, ili se zadužujemo kod njihovih banaka, a poslove kod nas za taj naš novac dobijaju njihove firme, ili se sklapaju ugovori direktnom pogodbom bez tendera i konkurencije, što otvara ogromne mogućnosti za korupciju.

Ljudi bliski sadašnjoj vlasti direktno su umešani u tri najveće kriminalne delatnosti na svetu: trgovinu ljudima (nezakoniti prelazak naše granice od strane migranata uz pomoć krijumčara i skupo naplaćivani organizovan prevoz od Preševa do Subotice), trgovinu drogom („Jovanjica”) i trgovinu oružjem („Krušik”). U različitim vrstama krajnje sumnjivih poslova sa državom, na nameštenim tenderima i bez ikakve konkurencije, milijarde evra odlaze privatnim firmama u vlasništvu prijatelja, rođaka i kumova ljudi iz vrha vlasti (premijerkin brat, ministrov otac, sekretareva sestra...).

Narodni novac iz državnog budžeta brutalno se pljačka putem raznih monopolskih položaja koje kontroliše vlast i onemogućava bilo kakvu slobodnu tržišnu privrednu utakmicu. Međutim, ono što je do sada ostalo potpuno prećutano jesu bliski odnosi članova porodice Vučić i drugih najviših funkcionera SNS sa kriminalcima, poput kontroverznih biznismena sa severa Kosova i Metohije ili članova nedavno uhapšene kriminalne grupe Veljka Belivuka.

Vrlo je interesantno da kriminalna grupa pokojnog Aleksandra Stankovića, koga je na čelu klana nasledio Veljko Belivuk, nije postojala pre dolaska SNS na vlast i Dijane Hrkalović u BIA pa u MUP na mesto državnog sekretara. Dijana Hrkalović je istovremeno bila i postavljeno političko lice od strane vladajuće SNS i produžena ruka mafije u MUP-u Srbije, sve to sa saglasnošću BIA i vrha države. Istu saglasnost, kao i policijsku zaštitu, imali su Stanković i Belivuk da preuzmu Partizanov jug, spreče navijačko skandiranje protiv vlasti zbog izdaje Kosova i Metohije, a zauzvrat su dobili potpunu slobodu da se bave kriminalom: da trguju drogom, reketiraju, prete, prebijaju i ubijaju....

Ova kriminalna grupa ništa nije radila tajno već sa odobrenjem policije i vrha vlasti, čiji je sistemski deo bila. Njihov dodatni zadatak je bio da obezbeđuju političke skupove SNS, učestvuju u prebijanju novinara i građana na inauguraciji predsednika Vučića ispred Doma Narodne supštine ili opozicionih aktivista na lokalnim izborima širom Srbije. Tako su uhvaćeni na delu na lokalnim izborima u Lučanima u decembru 2018. godine, kada im je lično komandovala Dijana Hrkalović iz policijske stanice u Guči, gde sam javnosti i otkrio njenu ulogu.

Kriminalna grupa Veljka Belivuka nije jedina koja ima ovu vrstu poslovnog aranžmana sa SNS. Na isti način funkcionišu i mnoge druge kriminalne grupe u Srbiji, kojima se omogućava sloboda kriminalnog delovanja dok služe interesima vladajućeg režima. Sada se, međutim, postavlja ključno pitanje: zašto je onda uhapšena Belivukova grupa kada je bila u odličnim odnosima sa vrhom SNS? Očito da se tu ili nešto pokvarilo u njihovim međusobnim odnosima, da li se Belivukova grupa previše osilila i osamostalila, da li je ušla u ličnim sukob sa nekim od članova Vučićeve porodice ili njima bliskim drugim kriminalnim klanovima, ili jednostavno previše znaju i mogu da posvedoče o prirodi veze između kriminala i aktuelne vlasti pa je potrebno da budu sklonjeni i ućutkani na neko vreme.

Ono što je sigurno jeste da se sada sva režimska paljba usmerila na Hrkalovićku i Belivuka, o kojima su režimski mediji godinama ćutali uprkos svim javno iznetim dokazima o njihovoj ulozi, kako bi se skrenula pažnja javnosti sa njihovih zaštitnika u vrhu policije i vlasti. Jasno je da su oni bili samo izvršioci zadataka koje im je neko drugi poverio, a taj neko i dalje sedi u BIA, MUP-u i vrhu vlasti i upravo razmišlja ko su novi Dijana Hrkalović i Velja Nevolja koji će da nastave da rade iste prljave poslove za vladajući režim.