Podaci o broju umrlih u Srbiji se redovno "šišaju"

Četvrta kriva, koja prikazuje ukupan broj bolesnih, ima oblik koji podseća na zvono, a može da se posmatra kao intenzitet zaraze u datom trenutku. Ovi podaci su međusobno jednoznačno povezani, tako da su za poznavanje stanja dovoljna samo tri.

Četiri osnovna pokazatelja izračunavaju se na osnovu dnevnih izveštaja. Po svojoj prirodi, ovi podaci predstavljaju slučajne veličine pa su odgovarajući dijagrami „čupavi“. Uz njih ide i podaci o broju testiranih osoba, kao i o broju osoba u pojedinim precizno klasifikovanim stanjima u kojem zaraženi mogu da se nalaze. Po svojoj prirodi to su diskretne veličine koje pravi značaj imaju tek kada se specificiraju neki dodatni podaci, kao što je populacija kojoj se radi (da li se odnose na kontinent, državu, područje, grad...), a za celovitu analizu su značajni i podaci o polu, starosti, rasi, društvenoj pripadnosti... Kada se tome pridodaju i podaci o svojstvima novog virusa (koji mogu da budu manje više potvrđeni, ali i samo indicirani), na jednostavno pitanje: „Kada će se ovo završiti?“ sledi kakofonija odgovora. Svako ima svoj stav, a pojedinci ni sa sobom nisu saglasni. Neki će verovatno odgovoriti „Nikada, ali će posle nekog vremena prestati da bude značajno, no kada će to biti, ne zna se.“

Internet je pretrpan informacijama o zbivanjima u vezi pandemije. Sajt Coronavirus Pandemic: Real Time Dashboard prati 224 teritorija. U načelu prikazuje prva tri podatka i daje formulu za izračunavanje broja bolesnih (aktivnih). Međutim, za Veliku Britaniju, Holandiju i Švedsku, podatak o izlečenim (Recovered) nije dostupan, a za Srbiju kao broj izlečenih još od 21. septembra navodi 31.536. Tako pokazuje i sajt https://ncov2019.live/. Portal wikipedia daje prikaz za 192 zemlje i teritorije, u načelu sa sva četiri podatka, ali za Švedsku, na primer, podatak o oporavljenim nije naveden, a kao podatak o aktivnim slučajevima je za 4. februar navedena cifra 575.288. Uzgred, podatak o aktivnim slučajevima koji navode za Srbiju je podatak o hospitalizovanim, a to nije isto. Portal worldometers, koji prati 221. lokaciju, za Španiju, Holandiju i Švedsku konstatuje da podaci o broju aktivnih i izlečenih nisu raspoloživi, ali na strani posvećenoj Švedskoj navodi da je 6. februara 2021, broj aktivnih slučajeva 553.617.

Sve napred rečeno nikako ne treba da obeshrabri one koji pokušavaju da identifikuju neke objektivne pokazatelje ove pošasti i sagledaju šta sledi. Čarobna kugla tu ne pomaže, ali matematička analiza je na raspolaganju i već je dokazala da „ima nešto trulo u državi Danskoj“. Pogodan način da se prikaže stanje epidemije je grafik na kojem su uporedno prikazani dijagrami dnevnog priraštaja zaraženih i dnevnog priraštaja broja prebolelih. Jer, dokle god je broj novozaraženih veći od broja novoizlečenih, zaraza se intenzivno širi. Nažalost, samo za srazmerno mali broj zemalja u svetu ovi su dijagrami dostupni.

U svakom slučaju, podaci Kine treba da posluže kao polazna osnova za sagledavanje nekih karakteristika pandemije. Na slici je plavom bojom prikazan dijagram dnevnog priraštaja zaraženih za period od 22. januara 2020. do 6. februara 2021. godine. Vrednost registrovana 12. februara 2020. godine je posledica izmene metodologije rada, pa kao datum kada je ostvaren maksimum valja uzeti vrednost ostvarenu 4. februara (3.884). Ljubičastom bojom označen je dijagram dnevnog priraštaja prebolelih. Njegov maksimum (3.652) je registrovan 27. februara.

Dnevni priraštaj broja zaraženih je prvi put 29. marta opao na nulu (44 dana nakon maksimuma). Nakon toga počeo je da „talasa“ ne prelazeći granicu od 0,2 odsto ukupnog broja zaraženih. Krajem prošle godine, međutim, nastala je. „kriza“. Priraštaj novozaraženih postao je stalno veći od priraštaja broja prebolelih. Ipak, kao što se vidi iz umetnute slike sa uvećanom rezolucijom, ovih dana dnevni priraštaj broja zaraženih u Kini ponovo je manji je od dnevnog priraštaja izlečenih. Zaraza opet slabi.

Od 16. maja do danas, u Kini je zabeležen samo jedan jedini smrtni slučaj od korone! Međutim, ona još uvek nije proglasila kraj epidemije iako dnevni priraštaj novozaraženih više nije veći od dva promila ukupnog broja zaraženih. Za razliku od Srbije, u kojoj je minimum broja novozaraženih („samo“ 18 novih slučajeva) registrovan prvog juna protekle godine bio (48 dana nakon maksimuma), na osnovu čega je, dva dana kasnije, član kriznog štaba konstatovao da je epidemija završena, bez obzira što je na cedulji koju mu pred nastup doturaju moralo da piše da je već tog dana broj novozaraženih bio 69 (dakle veći od 4 odsto maksimuma, što je bilo previše da bi se mirno spavalo).

Nažalost, samo za neveliki broj zemalja postoje ovakvi prikazi. A zaraza se širila na sasvim drugačiji način. U Austriji, na primer, u početku nisu postojale velike razlike. Maksimum dnevnog priraštaja zaraženih (1.321) dostignut je 47. dana nakon registrovanja prvog slučaja, da bi potom, već nakon 18 dana, opao na približno 1 odsto te vrednosti. U međuvremenu, dnevni priraštaj izlečenih postao je veći od priraštaja zaraženih. Međutim, nikada do sada priraštaj zaraženih u Austriji nije opao do nule.

Najmanja vrednost (3) prvi put je dostignuta 1. juna. Ubrzo je ovaj priraštaj počeo da ponovo raste, sve brže, postavši veći od priraštaja prebolelih. Nova maksimalna vrednost je dostignuta 13. novembra i bila više od sedam puta puta veća od prethodne. Nakon toga, kriva novozaraženih je počela da opada i postala je manja od krive dnevnog priraštaja broja izlečenih. Međutim, taj se odnos ponovo promenio i sredinom januara ove godine registrovan je novi vrh dnevnog priraštaja broja zaraženih, ali skoro tri puta manji od prethodnog. U ovom trenutku, priraštaj prebolelih je neznatno veći od priraštaja novozaraženih.

Može da se postavi pitanje: kada će Austrija ući u „mirnije vode“? Odgovor nije jednostavan, jer prethodno treba definisati šta se pod tim podrazumeva. Naime, već sada je ukupan broj registrovanih slučajeva zaraze u Austriji četiri puta veći nego u Kini, koja ima oko 160 puta više stanovnika. Ako se pretpostavi da će se u Austriji proces na dalje odvijati slično kao i u prvoj fazi, sledi da će, kada se uzme u obzir odnos maksimalnih vrednosti, to biti „duuugo, toplo leto“.

Slična svojstva pokazuju dijagrami Nemačke, Italije, Danske, Japana... Dijagram Indije, druge najmnogoljudnije zemlje sveta, ima izrazit vrh u septembru. Više od deset puta veći nego u Austriji. Od tada broj novoizlečenih je uglavnom veći od broja novozarađenih i konstantno opada.

Francuska je poseban slučaj. Prikaz novozaraženih, posmatran apsolutno, kao i u odnosu na broj novoizlečenih, je neobičan i, najblaže rečeno, zabrinjavajući.

Za Srbiju je ovakav dijagram nemoguće prikazati jer ne postoje odgovarajući zvanični podaci. A podaci o broju umrlih se uredno "šišaju".

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.