Nije Draško, al' je Boško

Ja poznajem srpskog Draška Stanivukovića. I on je kao i Draško bio poslanik i on je imao hrabre nastupe u Parlamentu, odlične govore, prošao je hajku i progon. Ni njegovi javni istupi nisu bili prihvaćeni od svih građana Srbije, neke izjave dočekivane su na nož. Ali, i on kao Dritan i Draško sam trasira svoj politički put posut trnjem i uporno i istrajno ne odustaje od njega, ma kako bio mukotrpan i težak. Sa strane te vrletne staze ne stoje samo oni koji ga bodre i podržavaju. Naprotiv. Mnogo je više onih koji mu umesto podrške, upućuju uvrede, koji ga umesto okrepljenja pljuju i vređaju dok vrebaju najveći kamen iz prašine koji će baciti ka njemu.

Našeg Draška znam dosta dugo, ali sam ga upoznao tek pre dve godine u Lučanima kada smo zajedno vodili kampanju za lokalne izbore u toj malenoj varošici za koju je svako od nas vezan na svoj način. Od tog dana planirali smo i sproveli mnogo zajedničkih aktivnosti, sarađivali, pomagali jedan drugom, bili zajedno na liturgijama i pričešćivali se u našim Hramovima i manastirima. Odavno sam naučio da čoveka poznajem tek kada neko vreme provedem sa njim, kada mu upoznam porodicu, kad vidim kakav je on sin, suprug i otac, a ne kad ga vidim na televiziji.

Naš Draško se zove Boško a preziva se Obradović. Nikada nije bio na vlasti. Jedan je od medijski najsatanizovanijih ljudi u Srbiji kroz partijska glasila i stranačke biltene Srpske napredne stranke. Predvodnik iznošenja medijskih laži i neistina o njemu je predsednik Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić. Te lagarije i baljezgarije koštaće ga za početak 200.000 dinara, jer je sud utvrdio da je predsednik Srpske napredne stranke lagao kada je Boška Obradoviča nazvao lopovom i fašistom.

Ja nikada nisam čuo da je Bosko Obradović nekome nešto ukrao. Niti sam čuo da je promovisao politiku 100 za jednog po kojoj su nemački fašisti zapamćeni u Srbiji, ali sam lično čuo Aleksandra Vučića koji je kazao "ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana". Iza politike Boška Obradovića nisu ostale ni masovne grobnice, ni kolone izbeglica, ni prazna državna kasa. Sve to ostalo je i iznova ostaje iza politike Aleksandra Vučića.

Boško Obradović svakako ne može biti ni izdajnik jer se nikada nije zalagao za razgraničenje Gračanice i Studenice za razliku od Aleksandra Vučića. Boška niko ne dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom iako ga policija i bezbednosne službe prisluškuju. Njega niko ne zove šefom AVačkog klana. Boško piše knjige, a ne predgovore za remek dela Šešeljevih misaonih bravura pod naslovom "Engleski pederski isprdak Toni Bler". Boška nikada nije savetovao Toni Bler kao Aleksandra Vučića. On sam sa svojim saradnicima kreira politiku Srpskog pokreta DVERI.

Ja sam član Demokratske stranke i u borbi za slobodu Srbije nemam problem da sarađujem sa Boškom Obradovićem, da ga javno podržim, da pohvalim u njegovom delovanju za ono što je dobro i korisno za Srbiju.

Moj deda Božidar Milivojević je bio narednik za teškim mitraljezom u Oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine. Njegovu posadu su tokom bitke na Kolubari činili  radikal, liberal i samostalni radikal, kao i dvojica pristalica ideja Dimitrija Tucovića. Sa jednakom hrabrošću tukli su okupatore i one koji su se namerili da nam porobe zemlju, nesebično rizikujući živote kako bi spasili jedan drugog u ponekad naoko bezizlaznim situacijama. Danas se ponovo vodi borba za slobodu Srbije. Napredni okupatori uzurpirali su našu državu i njene resurse koriste kao svoj lični imetak sa kojim čine što im je volja. U pljački i izdaji zemlje vrlo su ujedinjeni. A nama stalno nameću podele, prebrojavanja, preispitivanja ko je od naših, a ko je od njihovih.

Boško Obradović je pre neki dan na sudu dokazao da je Aleksandar Vučić lažov. Sada nam predstoji da osuđujuću presudu čujemo i za Jovanjicu, Krušik, PKB, Beograd na vodi, Aerodrom, krađu prilikom izgradnje puteva, ubistvo Stanike Gligorijević, paljenje kuće Milana Jovanovića i pokušaj njegovog ubistva, za Olivera Ivanovića, Slobodana Tanaskovića, Omera Mehića... Ali nećemo čuti U ime naroda osuđuje se optuženi, ako u borbi za slobodu nismo zajedno, ako nismo solidarni, ako nam ne valjajaju Boško, Đilas, Vuk, Lutovac, ako čekamo hodače po vodi i one što vaskrsavaju iz mrtvih.

Pred nama je još mnogo pobeda koje se samo na juriš dobijaju. Ko nije kadar da ga predvodi, neka bar ne sapliće one koji su stali na čelo kolone, potrčali i zagrmeli Za mnom!

Srđan Milivojević, građanski aktivista i član Glavnog odbora Demokratske stranke