O izbornim uslovima

Koliko su ove tvrdnje netačne i koliko sa istinom nemaju dodirnih tačaka najbolje pokazuju najnovija istraživanja koja je uradio Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Naime, monitoring medija u izbornoj kampanji 2012. godine, nedvosmisleno demantuje gore navedene tvrdnje. Jedan od podataka iz tog istraživanja kaže da je lista, Izbor za bolji život - Boris Tadić, u centralnim informativnim emisijama 2012. godine imala pet sati i pedeset osam minuta, a da je lista, Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić, dobila pet sati i trinaest minuta. Dakle, nešto oko četrdesetak minuta manje. Kako ta minutaža izgleda danas 2020. godine i kako je izgledala u junu ove godine, dobro je poznato. To što se dešavalo 2012. godine u odnosu na ovogodišnje izbore је bio praznik demokratije. Ali, hajde da za trenutak ove izjave pomenutog dvojca uzmemo za ozbiljno, jer bi ih tako jedino i trebalo tretirati i vidimo čemu one još služe, osim provokacija.

Prvo, da dobar deo javnosti i dalje drži u stanju političke hibernacije koja nastaje kao posledica zaborava, ali i vrlo uspešnog kreiranja javnog mnjenja gde je dezinformacija glavna tačka oslonca u tom naumu. Priznaćete da svakodnevno susrećemo mnogo ljudi koji su podlegli ovim dezinformacijama i često ćete ih čuti kako kažu da su ovakvi izborni uslovi bili i pre osam godina. Pa čak i da jesu, a sva istraživanja na tu temu pokazuju da nisu ni blizu, to ne sme biti argument, jer loši potezi od ranije ne mogu biti opravdanje za loše poteze danas.

Drugo, ove izjave imaju za cilj i relativizovanje i normalizovanje medijske i političke situacije u Srbiji koje se koriste kako za unutrašnje tako i za spoljnopolitičke prilike. Radi se o vrlo suptilnom delovanju ličnosti koje nas uveravaju da je stanje redovno, da je sve u najboljem redu i da živimo u jednoj sasvim običnoj državi i eto i izborni uslovi i medijske slobode su kao pre , ako ne i znatno bolji. Unutrašnjim igračima te izjave bi trebalo da posluže kao povod da se na ovakve izbore izađe, а plus i prilika da se napadnu oni koji te i takve izbore bojkotuju.

Spoljnopolitički akteri prihvatajući ovakvu argumentaciju prikrivaju svoje nečinjenje pred svojom javnošću i dozvoljavaju da se ti izbori prihvate kao legalni i legitimni. Ponašaju se kao normalizatori i na kraju će reći da se nije desilo ono što su svi videli da jeste. Možda će čak biti i po malo kritični prema režimu, ali će perfidnim izborom reči, stvari vratiti u normalno političko stanje i neće im smetati da ono i dalje traje.

Savršeni izborni uslovi ne postoje, a u Srbiji svakako nisu ni postojali, ali izbori koji su održani ove godine i izbori koji su održani u prethodnih nekoliko godina su neuporedivi sa bilo kojim kod nas kao i sa izborima u okruženju i šire. To nisu bili izbori i to najbolje pokazuje sastav današnjih parlamenata kako republičkog tako i lokalnih i sve ono što se u njima dešava. Ovakve izjave prvih ljudi režima i njihovih saradnika služe da stanje po pitanju izbornih uslova ostane nepromenjeno, a time i vlast.

U istorijskom smislu ovi i slični potezi ipak predstavljaju malu prepreku na putu demokratizacije Srbije. Borba za prave, slobodne i fer izbore se ne sme zaustaviti. To je neizbežno, jer većina ljudi u ovoj zemlji zna da je put demokratizacije jedini ispravan put. Pre ili kasnije građani će se izboriti za to i pobediće. Nije im prvi put da u tome uspeju. Samo se nadam da će se posle pobede ta borba nastaviti, јer to je proces koji ne sme imati ograničeni rok trajanja.

Мišo Мarković, dipl. istoričar, predsednik ОО Demokratske stranke Požega