Jesu li život i sreća 30 srebrenjaka?

Nedostatak vere, ljudska kvarljiva priroda, slabost prema materijalnim stvarima i nemoć karaktera izvor su svih prodaja u ljudskoj istoriji. Hiljade godina je prošlo, a ništa se nismo naučili, naprotiv društvo je još gore u svom nemoralu i neprestanoj želji za tih 30 srebrenjaka.

Šta je sa nama Srbima? Kako da se vratimo sebi bar na kratko i zaslužimo ponovnu milost i pravo da se nazivamo potomcima Nemanjića? Od dolaska najveće pošasti koja je snašla naš rod, komunizma, nismo se oporavili jer sa komunizmom nismo raščistili. Sinovi i unuci poštovalaca AVNOJ-a i Kuće cveća vode Srbiju, a svedoci smo da je vode tako da im je cilj da od nje ostane beogradski pašaluk.

Nastavljaju politiku svojih predaka, s tom razlikom što se danas predstavljaju kao vernici i patriote. Paradno koriste Crkvu i patriotske parole, a u suštini čine postupke koji narod odvajaju od Crkve i kompromituju ideju patriotizma, ne bi li konačno od naroda ostalo stado bez pastira u šumi punoj vukova. Shvatili su neprijatelji da im je Crkva najveća prepreka jer nas je ona očuvala pod Turcima i pod komunistima, pa pokušavaju da je rasture, ne znajući pritom da je Crkva Hristova, a ne Lenjinova, kako im je neko rekao.

Događaji iz bratske Crne Gore daju veliku nadu i jasno pokazuju da 30 srebrenjaka koje nude već odavno nemaju tržišni vrednost. Sloboda je blizu, sačekajmo je dostojno.

Milun Zdravković