Boško Obradović nedeljom: Zašto SNS uvek šalje dve suprotne poruke građanima istovremeno?

Politički marketing nije politika, ali jeste sredstvo za manipulaciju masama. I Srpska napredna stranka se time bavi od svog osnivanja, i moglo bi se reći da se samo time i bavi, posebno kada se pogledaju aktivnosti predsednika SNS. U njihovoj praksi nikada nisu zaživele ideje iz njihove tzv. "Bele knjige" niti bilo koji drugi programski dokumenti koji su ostali mrtvo slovo na papiru. Sva politika vlasti se pretvorila u politički marketing, da ovde zanemarimo čitavu negativnu kampanju protiv opozicionih lidera i svakoga ko iskaže kritički glas prema vlasti, čime se često bave više nego i sopstvenim marketingom.

Međutim, ono što nije dovoljno primećeno, jeste inovacija koju su spin doktori SNS uveli u savremeni politički marketing, a koju bih u najkraćem opisao kao istovremeno izgovaranje potpuno različitih i često kontradiktornih poruka. Praksa da najviši funkcioneri daju suprotne izjave po istom pitanju strogo je zabranjena u svakom udžbeniku političkog marketinga sem u SNS. U slučaju ove vlasti to je postalo pravilo i ne može biti slučajno da to rade, a posebno ne možemo verovati u to da bi radili nešto na svoju štetu. Oni zapravo daju suprotne izjave veoma svesno i namerno, i time očito postižu određene ciljeve i efekte. O čemu se ovde radi? Pogledajmo to na nekoliko primera.

Dok narodni poslanik SNS Dragan Šormaz zagovara članstvo Srbije u NATO – ministar Aleksandar Vulin zagovara članstvo Srbije u ODКB.

Dok je u vladajućoj koaliciji sa jedne strane krajnje atlantistički i proamerički nastrojen Vuk Drašković – njihovo evroazijsko i prorusko krilo brani Nenad Popović.

Dok ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da vakcinacija neće biti obavezna, istoga dana državni sekretar u njegovom ministarstvu Mirsad Đerlek kaže da će biti obavezna.

Dok predsednik države Aleksandar Vučić kaže da će vakcine biti nabavljene do kraja ove godine, njegova stranačka koleginica i predsednik Vlade Ana Brnabić posle nekoliko dana izjavi da ih nećemo moći nabaviti do kraja sledeće godine.

Dok aktuelni ministar u SNS Vladi Srbije Gordana Čomić najavljuje donošenje zakona o istopolnom partnerstvu, poslanik vladajuće stranke Vladimir Đukanović kaže da to neće proći.

Dok isti taj Đukanović napada Кrizni štab i režimu odane lekare, Aleksandar Vučić ih istovremeno brani i izvinjava im se. Ovaj poslednji primer je i najkarakterističniji: Đukanović ima ulogu da napada lopove u SNS, glumi antivaksera, pro-porodičnog čoveka i patriotu, i tako pokriva onaj deo biračkog tela SNS koje ima takva opredeljenja, a da se zapravo ništa ne menja. Naprotiv, SNS i dalje radi sve suprotno tome, a Đukanović ostaje veran takvoj stranci u svemu suprotnoj njegovim stavovima i prelazi na novi zadatak, što jasno svedoči da je u pitanju prevara i foliranje.

Vrhunac ove nove vrste političkog marketinga postigao je lično Vučić, koji je uspevao, posebno kada su u pitanju izjave o Кosovu i Metohiji, da u istoj rečenici da dve suprotne poruke: primera radi - i da je za očuvanje КiM u sastavu Srbije, i da je za razgraničenje sa Albancima i podelu КiM.

Da li bilo ko može da poveruje da se ovo slučajno dešava, da se u SNS ne zna ni ko pije ni ko plaća i da je ovakva nedisciplina moguća. Ne, ovo je deo organizovanog političkog marketinga novog tipa. U pitanju je trostruka medijska operacija:

1) potpuno sluđivanje nacije da niko više ne zna šta je pravo stanje i pravi stav vlasti po bilo kom pitanju, što izaziva opštu konfuziju i dezorijentaciju koja odgovara režimu;
2) na ovaj naizgled kontradiktorni način pokrivaju se sve biračke ciljne grupe i čuvaju sopstveno članstvo u uverenju da su svi stavovi zadržani;
3) time sprečavaju autentičnim zagovornicima određenih političkih ideja da zauzmu svoju poziciju i utiču na biračko telo.

Ovo poslednje je i najvažnije, Oni su pokrili sve ideološke pozicije i usled medijske dominacije ne dozvoljavaju normalan razvoj političke scene u Srbiji. Oni su i četnici i partizani, i za Istok i za Zapad, i sever i jug... Ovo nije mudra politika već odsustvo svake ideologije, vrednosti i politike, ali funkcioniše zato što ne postoje slobodni mediji na kojima bismo raskrinkali ovaj novi stil vladavine. On, naravno, ne bi bio dovoljan da održava postojeću vlast bez pljačke, pritisaka i ucena birača, tajnih službi i kriminalaca u službi režima, kao i međunarodne podrške koju imaju, ali ovo je svakako važan deo operacije očuvanja vlasti po svaku cenu.