Poodmakla bolest i narodna medicina

Najsmešniji virus u istoriji pokosio je lekare i medicinske tehničare koji su do kraja ostali uz svoje pacijente. Vučićevo vreme ponovo je vreme smrti u Srbiji. Ali nijedna žrtva nije bila uzaludna. Svaki falsifikovani broj umrlih je vredeo truda sad kad smo pobedili treći talas korone, dok se svet suočava sa drugim talasom. Ko im je kriv kad koronu nisu pobedili na vreme kao i mi, zarad lažnih izbora. Dok razvijeni svet uveliko vakciniše svoje stanovništvo, dok za primer ostalim građanima promovišući značaj ovakve imunizacije, prve doze vakcina primaju krunisane glave i oni koii vode te države, Srbija kao ekonomski tigar je još u maju pretekla ove evropske pacere.

Aleksandar Vučič je već tada, usred izborne kampanje za lažne izbore, slavodobitno objavio da će Srbija prva dobiti 1.800.000 doza vakcina za najugroženije i najrizičnije grupe stanovništva. Koje će vakcinu primiti do kraja godine. Samo nije nam Aleksandar Vučić rekao do kraja koje godine. Posle je brojku smanjo na 500.000 doza vakcine. Da bi nam konačno Ana Brnabić, obznanila da smo u fotofinišu pretekli svetsku i zdravstvenu velesilu Mozambik i da ćemo vakcine primiti do decembra 2021. Barem oni srećnici koji prežive devetu godinu vlasti Aleksandra Vučića. A to je čak mesec dana pre Mozambika.

E kad je došlo vreme da srpski tigar bude jači od lava iz Mozambika. Pa svaka nam čast. Kako smo tek umlatili ove sa roga Afrike. Samo će Somalija primiti vakcinu pre Srbije i to zato što je po azbučnom redu pre nas, a ne zato što je razvijenija i bogatija. Ali smo zato Sudan prešišali za 15 dana, jer je on posle Srbije po istom tom principu pravljenja redosleda po azbučnom redu. A Etiopija i Ruanda mogu samo ljubomorno da nas gledaju u leđa i da čekaju da im Vučić objasni koliko dana zaostaju za nama kada je reč o vakcinaciji.

Već osam godina u Srbiji se za sve pita jedinka koja se predozirala vlasću, slično sendvičarima iz njegove BOT brigade, koji su se očigledno predozirali organskim paradajzom sa Jovanjice. Spremni da brane svoju vrhovnu jedinku do zadnjeg grama parizera, sledbenici jedinke vazda dežuraju pred tastaturom, maštajući da će i oni jednog dana svoje praznoslovlje besediti u Skupštini. Uz to, u Srbiji blagostanja parizer je namenjen deci onih mučenika što rade u tri smene sa pelenama i maskama, a BOT brigada se davno već svikla na suvi vrat, prašku šunku i pečenicu. I sad bi nezahvalni narod da naš ekonoski mag nađe pare i za sendviče i za vakcinu za narod. Pa ne mogu i jare i pare. Ne može i vuna i meso.

Vrhovna jedinka je za to vreme preuzela sve funkcije na dvoru. I dvorskog epidemiologa i dvorske babice i dvorskog neimara, kuvara, urednika dvorskog informativnog programa, dvorskog tamničara, sudije i dželata i dvorskog mrtvozornika. Kad neka jedinka poželi da bude sve to, ona na kraju najčešće ispadne dvorska budala koja je s razlogom odgovorna za sve i čijim budalaštinama se odavno više niko ne smeje. Jer iza tih budalaština ostaju mrtvi koje je teško prebrojati. Umesto jeleka, anterije i opanaka, posle budalaština ove jedinke. Crnina postaje naša narodna nošnja.

Ogorčenje ovim proizvođačem nesreće je toliko da ni odevanjem narodnog čemera i jada u pink boju, nije ga moguće zamaskirati. Portparoli naše tragedije, vikari našeg sunovrata, moralni opiljci političkih neotesanaca, upreli su se iz sve snage da odbrane neodbranjivo. Bahatom prostotom i alavom gramzivošću ove jedinke su ugrozile biološki opstanak našeg naroda i njegovu esencijalu supstancu. Priča sa vakcinama nije kap koja je prelila čašu, već cunami koji će nas zauvek nasukati na veliko groblje izumrlih i propalih naroda koji su u zaborav otišli sa rečenicom:

"Ćuti kad nije i gore!"

Osim ako se kao narod ne trgnemo i probudimo iz ovog košmara spremni da lečenju, makar i prisilnom, podvrgnemo pacijenta broj 1, ne bi li kao društvo konačno ozdravili. A da bi savladali poodmaklu i zapuštenu bolest i bolesnika, izgleda da će morati da radi narodna medicina. Valjda ćemo tada postati trajno imuni na pogubno delovanje ovih jedinki, vodeći računa da nam se ovakva bolest i bolesnici više nikada ne ponove. Jer vakcina za ovog bolesnika se ne uvozi.

Ona je od pamtiveka u prirodi i raste svuda oko nas. Ne mislim na one trave i zeljaste biljke, već na one stasale drvenaste vrste. Lek u ruke narode pa na posao, inače vakcinu protiv korone sledečeg decembra ovde neće imati ko da primi.

Jedan u Srbiji je hteo da bude odgovoran za sve i za sve će odgovarati. Vreme je za narodnu medicinu.

Srđan Milivojević, član Glavnog odbora Demokratske stranke