Biti Dragan Đilas

Da se razumemo, nije mi Dragan Đilas ni rod ni pomozbog, ali me ova izopačena realnost podseti na onaj čuveni film "Biti Džon Malkovič". Ne znam kakav je Dragan Đilas bio juče, ali znam kakav je i kako živi danas. Tabloidi i žuta štampa nikoga pre njega nisu stavljali 360 dana na naslovnoj strani označavajući ga kao lopova i fašistu. Interesantno je i da najveći neprijatelji srpskog roda kao npr. Pavelić, Kvaternik i slični, nisu imali ovakav tretman od strane srpske štampe. Čovek koji dođe da poseti Srbiju, posle nekoliko dana gledanja režimskih televizija i čitanja tabloida pomislio bi da imamo posla sa samim demonom. Da to nije čovek, otac, muž, brat, sin...

Dve su glavne etikete prilikom spominjanja njegovog imena: lopov i fašista. Vladajući režim horski u svim medijima ponavlja da je Dragan Đilas lopov, razlikuje se samo cifra koju je "pokrao". Kada ih Đilas natera da se vide na sudu, tuženi se brane konstatacijom da je to tzv. politička kvalifikacija, da mu to nanosi samo političku štetu i da nema elemenata krivične odgovornosti. Dakle, na sudu tuženi ne tvrde da je ukrao pare i ne nude dokaze za to, nego pokušavaju nespretnim pravnim konstrukcijama da izbegnu odgovornost za izrečeno. Nisam njegov advokat i ne znam kako ga njegovi advokati zastupaju, ali meni se čini da reč lopov u Đilasovom slučaju nije, niti može biti politička kvalifikacija koja prouzrokuje samo političku štetu.

Iz najmanje dva razloga: Prvo, Đilas nije profesionalni političar, ne živi od politike. Čovek je primarno privrednik a reći za nekog privrednika da je lopov ima i te kako negativne posledice i po njegov imidž i po imidž njegove kompanije. Etiketirajući bez odgovornosti nekog u poslovnom svetu da je lopov vi urušavate njegov život, način rada i poslovni ambijent. Drugo, reći za nekoga da je lopov i braneći se da je to politička kvalifikacija dolazi u obzir samo kada je reč o nekom političkom delanju tog lica. Na primer, imali smo ne tako davno primere da neki političar pokrade izbore, otme mandate i sl. Upotrebiti za takvog političara da je lopov jeste politička kvalifikacija jer ispunjava oba uslova da to bude: nema štete van političke sfere i data je povodom političkog delanja.

Dakle, u slučaju Đilasa toga nema, što znači da imamo problem sa pravnom sigurnošću i primenom prava. Čovek je okarakterisan kao lopov koji je pokrao nekoliko stotina miliona evra od države Srbije, a državni organi umesto da pokrenu postupak i pozovu lica koja ga optužuju da pruže dokaze, ćute i gledaju kako se odbrana tuženih brani na sudu da je to eto samo reč o tzv. političkoj kvalifikaciji. Kakvo ruganje pravu i pravdi. Predlažem Đilasu da traži od suda da kad već usvaja njegove tužbene zahteve da jedan od njih bude i da okrivljeni ubuduće u medijskim nastupima ima obavezu da pored epiteta lopov stavi da je reč samo o političkoj kvalifikaciji. Da ne dovodi javnost u zabludu.

Drugu etiketu koju lepe pri spominjenju njegovog imena je fašista. Njegovi politički protivnici iz reda vladajućeg režima svakodnevno nam saopštavaju da je Đilas fašista i da u svom političkom radu primenjuje fašističke metode. Označavaju i lidera i političku organizaciju fašističkom ali bez ijedne podnete prijave protiv lidera i bez pokretanja postupka za zabranu rada takvim organizacijama. Pravosuđe bi moralo da reaguje ili pokretanjem postupka protiv fašista i zabranom fašističkih organizacija, ili pokretanjem postupaka protiv funkcionera i poslanika vladajućih stranaka zbog izazivanja mržnje i netrpeljivosti. Ni jedna ni druga stvar se ne dešava. To navodi na samo jedan zaključak ili država Srbija smatra da ne treba poštovati Ustav i zabraniti delovanje fašista ili državni organi ne žele da se zameraju i pokreću postupke protiv funkcionera vladajućih stranaka. Prosudite sami.

U ovom simplifikovanom prikazu, videli smo da ni jedan ni drugi epitet koji krasi Đilasovo ime godinama unazad ne odgovara stvarnosti, bar ne onoj koja nije virtuelna. Kako onda danas živi Dragan Đilas, šta kaže svojoj porodici, prijateljima i poslovnim partnerima? On je posle toliko godina verovatno oguglao na ove nadimke a da li su oni? Šta radi i zašto ćuti i toleriše sve ovo pristojna Srbija, šta čeka? Da li misli da je "Levač daleko od Kosova"?

I na kraju, valjda živimo u uređenoj demokratskoj državi koja garantuje svima jednaka prava. Zar je onda dozvoljeno i opravdano medijski raspolutiti jednog čoveka na ovakav način, pa bio on i Dragan Đilas? Siguran sam da kad bi režimski mediji napravili anketu ko je najomraženiji čovek u Srbiji, Đilas bi daleko ispod sebe ostavio pomenute Pavelića, Kvaternika i sl. I kako onda gledate na poziv vlasti (a posle ovakve medijske pripreme), da Đilas i ostala opoziciona Srbija sednu za sto. Deluje li to kao iskren poziv da se održe novi slobodni izbori i udare temelji demokratskim institucijama ili kao poziv da se da legitimitet paradržavi i virtuelnoj stvarnosti. Zaključite sami.

Prof. dr Balša Kašćelan, predsednik Odbora za pravosuđe Demokratske stranke