LIČNI STAV Branko Miljuš: Ko se plaši Bjele?

Kada sam pre nekoliko godina u razgovoru sa njim rekao da razmišljam da idem da radim negde u inostranstvo, rekao mi je da ga od svega najviše pogodi kada mu neko koga zna kaže da ide negde jer onda niko ovde neće ostati. I rekao mi uz onaj njegov filmski geg – ostani. Na to me podsetio kada smo u Ustanovi kulture Parobrod bindžovali "Senke nad Balkanom dva". I to onako uz put u razgovoru o istorijskoj utemeljenosti serije koja je promenila način na koje se domaće serije snimaju, ali i percepciju jednog vremena o kome se malo zna.

Većina ljudi koji danas slušaju kako Bjelu neki Atlagić poziva da napusti Srbiju nije imala priliku da upozna Bjelu. Nema taj lični odnos koji ja imam. Ali Bjelu znaju svi.

Pamte kao dečaka Sirogojna iz filma "Boško Buha" na koji se i danas rasplačem. Pamte ga u dresu Partizana kao Miška u seriji "Zaboravljeni". Svi ga znaju kao Bobu iz "Boljeg života" koji gledamo samo na TV-u. Sećaju se Crnog, buntovnika sa razlogom koji plovi između crnih rupa u "Crnom bombarderu". Ostao je u sećanju i gradski žestoki momak - čika Kure iz "Rana", Milan - jedan do dva jarana koji se dok igraju basket u bosanskom selu pitaju se "hoće l' bit' rata“ i isteruju drekavca u "Lepa sela lepo gore", tatu majstora Toze iz "Nebeske udice", Kalče iz "Ivkove slave", Eksera iz "Rod"a, inspektora Tanasijevića iz "Senki". Seća se Srbija i "Montevidea", filma i serije koja je sve nas podsetila na lepotu fudbala i ljude poput Milutinca, Tirketa, Beka ... A znaju svi i Bjelogrlića kao Cara iz "Južnog vetra" i kultne replike – Ako mislite da je ovo vaš grad, zajebali ste se, malo je i moj.

I zato ja imam poruka za poslanika Atlagiću koji je u Vučićevom rijalitiju – 16 meseci lažne Skupštine koji se emituje na otetom Javnom servisu dobio ulogu vrhunskog tumača patriotizma koji ima ambiciju da ne samo vređa već i proteruje ljude iz Srbije.

Atlagiću, ti si se baš zajebao. Niti koga predstavljaš, niti te neko u Srbiji voli. Jedino što možeš je da vređaš ljude sa govornice za koju te doveo Aleksandar Vučić. To isto radi i Sima Spasić, samo sa megafona koji mu je kupio Aleksandar Vučić. I tome će doći kraj, i to brzo. Tada će cela Srbija znati da su i Atlagić i Sima Spasić jedno te isto. I niko ih se neće sećati.

A Bjelu, Bjelu će da vole i da ga pamte i oni koji ga ne znaju. Ne samo po ulogama, nego zato i što neće da ćuti.

I zato: Hvala, majstore.