Boško Obradović nedeljom: Vreme je za povratak porodici i solidarnosti

Savremena farmaceutska industrija i multinacionalne kompanije koje ostvaruju ogromne ekstraprofite na trgovini zdravljem, trka u proizvodnji vakcina koja prevazilazi trku u naoružanju, nepoverenje u Krizni štab koji određuje mere u borbi protiv nove zarazne bolesti, razne teorije i prakse zavere...

Ne znamo da li je korona - virus ili bojni otrov? Ne znamo da li je veštački napravljena u Kini ili na nekom drugom mestu. Ne znamo ni kako se prenosi, ni kako se leči, ni dokle će da traje, ni koje sve posledice ostavlja...

Nije izvršena niti jedna obdukcija i niko sa sigurnošću ne može da kaže od čega je neko umro. Ali, znamo da ljudi umiru od neke čudne boljke koja udara na sve vitalne unutrašnje organe. Ljudi oko nas, naši rođaci, prijatelji, komšije... Niko ne može da kaže da ovo zlo ne postoji.

Drugo je pitanje šta je tačno korona, šta se iza nje krije, ko i zašto njome manipuliše u Srbiji i čitavom svetu... I šta nas tek čeka, jer ovo zlo pruža ogroman prostor za manipulacije svih vrsta?

Ono oko čega, međutim, nema sumnje je da najveći teret u borbi sa novom zaraznom bolešću trpe zdravstveni radnici, posebno oni heroji sa prve linije fronta koji svaki dan provode sate u onim skafanderima.

Šta su sve izdržali i uradili do sada za ovih devet meseci i šta će sve još morati da izdrže i urade do kraja ove zdravstvene krize svi lekari, medicinske sestre i drugo osoblje u našem zdravstvenom sistemu? Da li će ova država znati to da nagradi?

Pored povećanja plata i nagradnih bonusa kao jedno od odgovarajućih rešenja da se njihova žrtva ispoštuje i ceni jeste dodela beneficiranog radnog staža za sve one koji su snosili najveći teret (po principu mesec dana dodatnog staža za svaki mesec rada u otežanim uslovima zaraze). Smatram da je ovo mnogo pravičnija nagrada od praznih priča, zahvaljivanja i ordenja.

Neverovatno je da Ministarstvo zdravlja ne pokazuje sluh za glas stručnjaka koji nisu deo Kriznog štaba i imaju drugačije mišljenje od režimske struke. Ispada da su stručnjaci samo oni doktori koji su podržali Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima 2017. godine, a da svi drugi to nisu, čime se iz konsultacija i odlučivanja isključuju mnogi naši vrhunski stručnjaci.

Takođe ne mogu da verujem da nadležni u vlasti već tri nedelje ignorišu predloge Srpskog pokreta Dveri koje smo javno i krajnje dobronamerno, konstruktivno i konkretno izneli po pitanju kako da se poboljša borba protiv nove zarazne bolesti. Nema sumnje da je najpre potrebno vratiti poljuljano poverenje građana u Krizni štab i samim tim u državu.

To nije moguće sa postojećim sastavom Kriznog štaba u koji više niko nema poverenja, već treba uključiti nove i nekompromitovane ljude. Deluje nemoguće ali je istinito da ovakav Krizni štab ne postoji u našem zakonskom sistemu, a njegovi sadašnji članovi postavljeni su zvanično od strane Vlade tek nedavno, što znači da su o našim životima sve do skora u državi odlučivali oni koji na to nisu imali nikakvo zakonsko pravo.

Ne zaboravimo i pitanje njihove krivične odgovornosti za lažiranje broja novozaraženih i umrlih da bi se održali lažni izbori 21. juna.

Situacija sa novom zaraznom bolešću je veliki problem, ali su problem i kada kasne ili ih uopšte nema druge zdravstvene intervencije i usluge za pacijente koji boluju od drugih bolesti. Novi krizni štab, u koji bi ušli i nerežimski i nestranački stručnjaci, trebalo bi da tačno unapred najavi građanima šta ih čeka u skladu sa daljim razvojem sveukupne zdravstvene situacije, da organizuje kompletan plan lečenja pacijenata koji boluju od kovida 19, ali i drugih bolesti, i da u to uključi i privatno zdravstvo, čije usluge onda treba da budu refundirane kod RFZO.

Šta je ovde sporno i zašto se sa ovim čeka? Potrebno je što hitnije i novo zapošljavanje u sistemu državnog zdravstva kako bi se postojeće preopterećeno i obolelo medicinsko osoblje zamenilo i rasteretilo. Ne vidim razlog zašto se ovi predlozi makar ne razmotre.

Ono na šta sada svi treba da obratimo najveću pažnju nije kovid 19 već naše psihičko zdravlje, situacija u kojoj se nalaze naši bližnji i društvena solidarnost. Treba da se držimo zajedno i međusobno pomažemo više nego ikada pre. Ova podmukla bolest koja preti da uništi socijalne veze ne sme kod nas da poveća nervozu, bes, sebičnost i raspad zajednica već upravo suprotno: brigu za bližnje, povratak porodici, povećanje socijalne solidarnosti.

Čuvajmo se i pomažimo jedni druge – to je ono što je najvažnije. Niti sam pristalica teorije zavere da korona ne postoji jer znam ljude koji svaki dan ozbiljno obolevaju ili umiru od misteriozne bolesti, niti mislim da o tome ćutimo već upravo treba da ispitujemo pozadinu ove planetarne igre sa našim životima.

Ne smemo dozvoliti da budemo zamorčići nekih neproverenih stranih vakcina ili eksperimenata sa ljudskim pravima i slobodama, niti da nas nova bolest zarazi duhom sebičnosti, sukoba i ludila raznih drugih vrsta. Ovo je veliki ispit naše trezvenosti, ozbiljnosti, solidarnosti, demokratičnosti i nezavisnosti.

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri